НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
МРАЧНЕ СИЛЕ – О ЂАВОИМАНИМ ЉУДИМА
 
Немојте придавати значај речима поседнутих
 
Старче, на шта човек треба да обрати пажњу када разговара са поседнутим?
 
– Да у себи изговара молитву и да се према њему опходи са много пажње и доброте.
 
Да ли се, старче, поседнути сећају шта говоре када имају кризу?
 
– Нечега се сећају, а нечега не. Не знамо како Бог поступа. Понекад дозволи да се сећају, како би постали смерни и покајали се.
А када поседнути затражи нешто, није тешко схватити када то тражи ђаво, а када човеку нешто треба. Једном сам негде срео једну ђавоиману девојку. Она је читала Казанцакиса и веровала у неке богохулне ствари, а резултат тога је био то што је постала ђавоимана. Сасвим изненада ју је ухватио демон и почео да виче: „Пече ме, пече ме!“ Њени су је држали да бих је осенио крснима знаком. Потом је викала „Воде, воде!“ „Донесите јој воде“, кажем. „Не, не“, кажу ми, „неко нам је рекао да не треба да послушамо ђавола.“ „Сада је“, кажем, „ова сиротица жедна. Донесите јој воде.“ Могао сам да направим разлику када је ђавола пекло, а када је била у питању права жеђ. Попила је, јадница, две-три чаше воде. „Као да имам ужарено угљевље унутра“, рече, „толико ме пече. И канту воде да попијем, не бих угасила ватру.“ Толико ју је пекло.
 
Када виче ђавоимани, како знамо када кроз њега говори ђаво, а када говори човек?
 
– Када говори ђаво, усне се не покрећу на уобичајен начин, него механички. А када говори човек изгледају природно. Када виче ђавоимани док му читају молитве, односно док се други за њега моле, час је сама душа у мукама и обраћа се ђаволу, па виче, на пример: „Одлази, зашто си још увек ту?“, а час ђаво псује човека, или свештеника, или хули на Христа, на Богородицу, на светитеље. Понекад лаже, а понекад, под притиском силе имена Христовог, мора да каже истину. Дешава се и то да понекад ђавоимани говори неке духовне ствари које је некада читао и тако даље. Шта да ти кажем? Има ту свега и свачега. Зато, кад год разговарате са таквим, морате да будете изузетно пажљиви. Немојте придавати значаја ономе што говори. Може да каже, на пример: „Печеш ме.“ Ако га заиста печеш, па кажеш „печем га“, печена си. Ако га не печеш, а верујеш да га печеш, дупло си печена. Или, може да се дере „смрдљивице“, а некој да каже: „Ти си чиста“. Ако она у то поверује, готово, изгубљена је. Зато се не играјте са ђаволом.
У један манастир довели једног поседнутог и игуман каже оцима да иду у цркву и да се моле уз бројаницу. Имали сy тамо и лобању светог Партенија, епископа лампсачког и демон се много узбунио. Игуман је наложио да један јеромонах истовремено чита поседнутом молитве за изагнање демона. Онај јеромонах је само наизглед био благоверан, а у себи је био прикривено горд. У свему је био саображен типику. Духовно је саветовао друге, јер је био и образован. Њему, међутим, нико није помагао, јер су се други, из поштовања, кад су и видели да чини нешто што није у реду, устезали да му то кажу. Развио је у себи лажно осећање да је он у манастиру најобдаренији врлинама и тако даље. Ђаво је искористио ту прилику да му тога дана нанесе зло. Употребио је своје лукавство да му остави утисак да он истерује демона из поседнутог. Па је, чим је почео да чита молитву, демон почео да виче: „Пече ме! Зашто ме гониш, немилосрдниче?“ и тако је јеромонах помислио да га пече од његовог читања. Међутим, демон је био у неприлици, јер су се остали оци моли, па одговори демону: „Дођи код мене.“ Тако је једном рекао свети Партеније једном демону, али он је био свети човек. То је било када је једном демон викао: „Пече ме, пече ме, куда да идем?“ па му је светитељ рекао: „Дођи код мене.“ Онда је демон рекао: „Пече ме и само твоје име, Партеније!“ и напустио је поседнутога. И онај јеромонах је хтео да буде као свети Партеније, али у њега је демон ушао. Од тог тренутка демон је већ био у њему. Годинама се мучио и није могао нигде да нађе мира и спокоја. Одлазио је у свет, па се враћао на Свету Гору. Шта га је, јадника снашло! Дошао је у стање душевног замора и телесне немоћи, са снажном дрхтавицом. И да видите, иако је био добар свештеник, није могао да служи службу Божију[1]. Видите ли шта чини ђаво?
 
Старче, има ли неке везе кафа са реакцијама поседнутога?
 
Када је нервни систем напет и човек попије много шољица кафе, нерви ослабе и нечастиви користи такво стање. Није то зато што је кафа нешто демонско, него зато што ђаво користи њено деловање на нервни систем, па поседнути има јачу реакцију.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Види: Старац Пајсије Светогорац: Света Гора и Светогорци. Изд. на српском – Манастир Св. Великомученика Пантелејмона.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *