ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА – ПОЈЕДНОСТАВИТЕ СВОЈ ЖИВОТ, ДА ИШЧЕЗНЕ ТЕСКОБА
 
Скромност у многоме помаже у монашком животу
 
– Јеси ли видела како вам је гостинска соба постала лепша са оним сивим прекривачима? А и није стајало великог трошка.
 
Старче, како ће један монах знати да ли нешто приличи или не за манастир?
 
– Треба да пође од овога; да размисли: „Шта сам и које обавезе имам у животу који живим?“ Војсци приличи маслинасто-зелена боја. Манастиру црна. Ако би у војсци носили црно, а у манастиру маслинасто-зелено, то стварно не би ишло. Или, замисли да се ви сада обучете у беле мантиле као болничке сестре – уосталом, зар нисте и ви сестре? – а оне тамо да се обуку у црно, да преносе безнађе болесницима, па да они кажу: „Изгледа да је готово са нама, само нам то не говоре гласно“!… Не иде, па не иде, шта да радимо! Дакле, нешто може да буде лепо, али није за монаштво. И сомот је леп, али ако ја обучем мантију од сомота, никако ми неће бити на част, већ ће ме исмевати. Ви да не употребљавате црвену и шарене боје. Не пристоји вам!
 
Значи, старче, да све буде безбојно, безукусно…
 
– Е, тада ће доћи укус. Али, то треба разумети. Ову радост у једноставности људи још нису разумели. Ево, ја у својој испосници наквасим мало метлу и скидам паучину сa угарене таванице – и то радим један пут у години дана – а метла, тако како је мало наквашена, прави неке дивне облике, таласе црнобеле по плафону! Буде ли то неко видео, помислише да сам то намерно исцртао. Ни не знате колико ми је то лепо.
Познајем монахе који нису осетили духовни, већ светски дух. Нису осетили лет душе од простосрдачне радости. У духовном животу много помаже скромност и простодушност. Монах треба да има оно што му је потребно и оно што му приличи. Нека се ограничи на оне ствари које му мало олакшавају рад. Нека не запада у светски дух. На пример ћебе из војске служи својој сврси. Није сад потребно да нам то ћебе буде извезено, или у боји. Тако долази простодушност и духовна виспреност.
Ако стално доносиш монаху понешто; уништио си га. Јер човека одмара када је слободан од ствари. И сам монах, ако скупља разноразне ствари, сам себе уништава. Мени када тако шаљу ствари, осећам тежину и желим да се ослободим. Или, ако у својој келији имам нешто сувишно, осећам се као да носим какву тесну поткошуљу. И ако немам коме да дам, боље ми је да бацим. Међутим, чим дам другоме, осећам растерећење, слободу. Једном ми је дошао један познаник и рекао ми: „Старче, тај и тај ми је дао ове ствари да вам их донесем и затражио је да се помолите за њега, не би ли му нестала напетост“. „Шта?! Њему да нестане а на мене да пређе? Узми ово све назад и бежи одавде. Ја сам сада стар; не могу да идем унаоколо и да делим[1] ствари“.
Сва та помагала која људи имају, уместо да помажу монаху, поробљавају га. Монах треба да настоји да смањи своје потребе и да поједностављује свој живот. Другачије не може да постане слободан. Једно је чистоћа, а друго је луксуз. Ако монах жели да смањи своје прохтеве, томе веома помаже обављање више послова са једним те истим предметом. На Синају сам имао једну конзерву величине кутије, и у њој сам и чај кувао и каше правио. Шта мислите, како човек треба да живи?
У раније време, у пустињи су се јеле само урме. Нити се ватра палила, нити је дрво било потребно. Ја сам био узео једну металну кантицу од млека, исекао поклопац и још мало од горњег обода, и од тог сувишка направио нешто налик дршки. И много је лакше правити кафу или чај у томе. На малом горионику за тили час буде готово и једно и друго! Док џезве – њима треба брдо плина док се не загреју! А овако, ставиш малчице алкохола на мало вате и док лупиш дланом о длан, кафа је готова. А за осветљење немам чак ни лампу. Ноћ проведем само са свећом.
Уопште говорећи, све што је једноставно помаже веома. Имајте једноставне а постојане ствари. Оно што је скромно и једноставно, то и људи у свету цене, а и монасима помаже. Подсећа на сиромаштво, на бол, на монашки живот. Када је цар Георгије био посетио Велику Лавру, оци беху нашли неки сребрни послужавник, и на њему му принесоше послужење. А цар, чим спази онај послужавник, рече им: „Ја сам нешто друго очекивао од вас; очекивао сам дрвени послужавник. Ови су ми дозлогрдили“.
Ви нисте разумели ову сладост простоте. Једноставност одмара. Погледај како се може направити леп чивилук од једног калема. Веома практично! А ви разбијате главу. Закуцали сте овде један мали ексер за качење расе. А зид вам је окречен. И ко год да окачи овде своју расу, после мора да таре и да трља! Кад не размишљате да је боље закуцати неколико подужих ексера, да вам боље послужи. Види само колики вам је зид, а ниједног ексера нигде! Или, употребљавате дрвене вешалице; Оне се прашњаве, дрво тражи да се гланца итд. Уместо да упрошћавате ствари, и да не губите време, на крају га траћите. Хоћете да вам све буде савршено, зато се и мучите. Тражите савршено у духовним стварима. Немојте трошити сву своју снагу на спољашњу лепоту и углађеност, већ на углађеност душе. Даноноћно да изгарате на усавршавању душе. Ако све своје умеће корисно употребите на неговање душе, радоваћете се у својој малој духовној палати.
 
Старче, неки кажу да су се по манастирима увек налазиле најскупоценије ствари и да су они одржали цивилизацију у свету…
 
– Вероватно мисле на драгоцености. А знате ли одакле сви те драгоцености? Оне су се сабрале након пада Цариграда. Првобитно су се сви ти предмети налазили по палатама. Али, после, како би се сачували, људи су их доносили у манастире. Краљица Мара[2] на пример, мало-помало доносила их је од султана. Или су људи пред смрт остављали манастирима оно што су имали, како се не би изгубило. Дакле, нису манастири настојали на томе да узимају, већ они који су у свом поседу имали понешто, осећали су да су безбеднији у манастирима и доносили их. Светогорским манастирима опет, људи су остављали своје иметке, како би народ имао хлеба да једе, јер у оно време није било домова за збрињавање старих људи и сирочади, нити душевних болница и хуманитарних установа. Давали су и земљу, како би манастири могли помагати оне мирјане који су били у.нужди. Тада се, наиме, гледало на далеко; материјално се помагао у она тешка времена напаћени народ, како би му се потом могло помоћи и духовно. Када би сиромаси долазили.у манастире, монаси би им давали понеки благослов, и ови би женили и удавали своју децу. Дакле, њихов циљ био је да помогну намученом народу, и из тог разлога су се градили и велики објекти. Знаш ли само колико су манастири у време окупације помагали народ? Јако много. И многи су верници из народа носили епитет „Каракалов“, зато што се за кућу која је била гостољубива и отворена за свакога госта говорило да је као манастир Каракал[3]. Зато су се и празници и славе славиле по манастирима, на дан неког светитеља, да би сиромашан свет могао да окуси мало рибе. Да се мало провеселе и да се духовно окрепе. А данас, зашто би данас бивали панађури? Који то свет данас треба да окуси рибе, кад нико ни за шта није ускраћен?
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Старац је ствари, које би му доносили; делио другим монасима, којима су биле потребне.
  2. Краљица Мара (1418-1487) била је кћер српског владара Ђурађа Бранковића (1375-1456), који је био други ктитор светогорског манастира Светога Павла. Мара је била удата за султана Мурата, оца Мухамеда Освајача, и подарила је Манастиру Светога Павла дарохранитељницу, многе мошти и свете предмете, У манастиру Светога Павла и данас се чува оригинал њеног тестамента, у којем она завештава овом манастиру све своје покретности ко-је је имала.
  3. Један од двадесет манастира Свете Горе.

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *