НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – ГЕНЕРАЦИЈА РАВНОДУШНОСТИ
 
Будимо одговорни[1]
 
Неком приликом дошао ми је овде у келију један, до сржи, безбожник. Пошто је свашта напричао на крају је рекао: „Ја сам иконоборац.“ Кажем му: „Ти, без вере и страха Божијег, како ти да будеш иконоборац? У време иконоборства неки хришћани су од сувишне ревности отишли у другу крајност, запали у прелест, али је Црква после исправила ту заблуду. Није, дакле, ствар у томе да нису веровали.“ Потом је почео да хвали данашњу ситуацију у свету. И посвађасмо се. „Добро“, кажем му, „у каквој ситуацији се свет налази? Јавни тужиоци се боје да раде свој посао, да покрећу тужбе за злочине. Прете им са свих страна и они на крају повуку тужбу. У таквој ситуацији, ко влада? Теби одговара таква ситуација? Ти си још већи злочинац кад тако нешто подржаваш. Зато ли си дошао? Ајде губи се одавде!“ Отерао сам га
Старче, не бојите се кад Шако 1оворите1
– Чега да се бојим. Ја сам себи већ ископао гроб. Да нисам то урадио бринуо бих се што ће неко други морати да се умори копајући. Овако ће морати само да баци неколико лопата земље…
Имам у виду једног другог безбожника, богохулника, којег често пуштају да говори на телевизији, а говори најбогохулније речи за Христа и Богородицу. Црква би требало да заузме став, да изопшти људе као што је он. Али јерархија се устручава.
 
Старче, шта ће донети изопштење кад такви људи не верују ни у шта?
 
– Барем ће се показати да Црква има свој став.
 
Мислите, старче, да је ћутање, у неку руку, одобравање?
 
– Да. Један је написао тако ужасне ствари за Богородицу и нико се није успротивио. Кажем свом познанику: „Зар не видиш шта овај пише?“ Одговара ми: „Е, шта да му радиш. Ако обратиш пажњу на њега испрљаћеш себе.“ А у ствари, боје се да проговоре.
 
Чега мислите да се боје?
 
– Да не би неко написао нешто против њега и тако буде изложен подсмеху и зато трпи да хуле на Пресвету Богородицу! Не желимо да неко истера змију из рупе да не би пореметио наш мир. То се зове одсуство љубави. Потом, човек почиње да дела само из интереса. Зато постоји овакав дух данас: „Са тим и тим човеком треба имати добре односе да би имао само лепе речи за нас. А са оним другим, исто тако, да нас не опањка. Све у свему, да од нас не би правили будале, да не бисмо били жртве.“ Други је, опет, равнодушан, па каже: „Боље је да се не јављам да не бих изашао у новинама.“ Већина су, дакле, сасвим равнодушни. Тек у последње време је почело нешто да се дешава. До скора нико ништа није писао. Ја сам пре неколико година дигао глас на једног Светогорца, а он ми је одговорио: „Ти си врло родољубив“. Пре извесног времена ми је дошао и рекао ми: „Све су разрушили, породицу, просвету…“ А ја сам му одговорио истим речима: „Ти си врло родољубив!“
Целокупна ова ситуација има и добру и лошу страну. Зло је што су они који имају нешто у себи постали равнодушни и кажу: „Зар ћу ја исправити ситуацију?“ А добра страна је што су многи почели да размишљају и да се мењају. Овде ми долазе многи и видим да покушавају да се оправдају за своју прошлост, а то је добар знак да су почели да размишљају.
 
То онда, старче, значи да увек треба да исповедамо наше вјерују?
 
– Треба имати расуђивање. Некад је потребно ћутати, а некад отворено исповедити своје „вјерују“, јер сносимо одговорност ако не проговоримо. У овим тешким временима свако треба да чини оно што је до њега, а оно што није до њега да препусти Богу, тако ћемо умирити своју савест да смо учинили оно што смо могли. Ако не будемо дејствовали кости наших предака ће се превртати у гробу. Они су толико пропатили за отаџбину, а шта смо ми учинили за њу? На Грчку и њену православну традицију су заратили сами Грци, па зар ми треба да ћутимо и да гледамо? Страшно је то! Некоме сам рекао: „Зашто не говорите? На шта личи то што ради тај и тај?“ „Ма шта да кажеш“, каже он мени, „тај је ђубре.“ „Ако је он ђубре, зашто ви не говорите? Ударите на њега.“ Ништа нису учинили, оставили су га на миру. Једног политичара сам овде изгрдио. кажем му: „Устани и реци јавно: не слажем се са тим и тим.“ То је часна ствар. Али они гледају само своје циљеве и не интересује их што друге ствари пропадају.
Ако хришћани не буду отворено говорили, ако се не буду супротстављали, ствари ће се још више погоршати. Ако се супротставе, други ће мало размишљати. Али, данашњи хришћани нису за борбу. Први хришћани су били тврд орах, зато су и могли да промене сав свет. А у време Византије једну икону су изнели из Цркве, па се свет томе супротставио. Христос је распет да бисмо ми васкрснули, па зар треба да будемо равнодушни? Ако Црква не говори да не би дошла у сукоб са државом, ако митрополити не говоре да би били са свима у добрим односима, јер им помажу у издржавању многих институција итд., а Светогорци опет, ако не говоре да им држава не би укинула помоћ, ко ће онда да проговори? Рекао сам једном игуману: „Ако вам кажу да ће вам укинути помоћ, ви им реците да ћете ускратити гостопримање, па нека размишљају.“ Професори Богословског факултета се не јављају јер кажу: „Ми смо службеници, изгубићемо плату и од чега ћемо живети?“ А монахе су ухватили на то да им неће дати пензије. Зашто ја нећу да примим ни ту малу пензију коју нам даје Земљорадничко осигурање? Још само недостаје да будемо осигурани код некаквог Земљорадничког осигуравајућег друштва! То није часно. Да монах буде осигуран као бескућник, то да, то му чини част. Али да буде осигуран као земљорадник, зашто? Монах је, одрекао се великих пензија, одрекао се света и дошао у манастир. И зар да прима пензију од света! И зар да доспемо дотле да издамо Христа зарад пензије?
 
Али Старче, једна монахиња је радила као учитељица и поштено је да добије пензију.
 
Добро, то још и некако, мада би најбоље било да је неком поклони да би од Христа добила још већу пензију.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Исприповедано 1992. г.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *