ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – ГЕНЕРАЦИЈА РАВНОДУШНОСТИ
 
Будимо одговорни[1]
 
Неком приликом дошао ми је овде у келију један, до сржи, безбожник. Пошто је свашта напричао на крају је рекао: „Ја сам иконоборац.“ Кажем му: „Ти, без вере и страха Божијег, како ти да будеш иконоборац? У време иконоборства неки хришћани су од сувишне ревности отишли у другу крајност, запали у прелест, али је Црква после исправила ту заблуду. Није, дакле, ствар у томе да нису веровали.“ Потом је почео да хвали данашњу ситуацију у свету. И посвађасмо се. „Добро“, кажем му, „у каквој ситуацији се свет налази? Јавни тужиоци се боје да раде свој посао, да покрећу тужбе за злочине. Прете им са свих страна и они на крају повуку тужбу. У таквој ситуацији, ко влада? Теби одговара таква ситуација? Ти си још већи злочинац кад тако нешто подржаваш. Зато ли си дошао? Ајде губи се одавде!“ Отерао сам га
Старче, не бојите се кад Шако 1оворите1
– Чега да се бојим. Ја сам себи већ ископао гроб. Да нисам то урадио бринуо бих се што ће неко други морати да се умори копајући. Овако ће морати само да баци неколико лопата земље…
Имам у виду једног другог безбожника, богохулника, којег често пуштају да говори на телевизији, а говори најбогохулније речи за Христа и Богородицу. Црква би требало да заузме став, да изопшти људе као што је он. Али јерархија се устручава.
 
Старче, шта ће донети изопштење кад такви људи не верују ни у шта?
 
– Барем ће се показати да Црква има свој став.
 
Мислите, старче, да је ћутање, у неку руку, одобравање?
 
– Да. Један је написао тако ужасне ствари за Богородицу и нико се није успротивио. Кажем свом познанику: „Зар не видиш шта овај пише?“ Одговара ми: „Е, шта да му радиш. Ако обратиш пажњу на њега испрљаћеш себе.“ А у ствари, боје се да проговоре.
 
Чега мислите да се боје?
 
– Да не би неко написао нешто против њега и тако буде изложен подсмеху и зато трпи да хуле на Пресвету Богородицу! Не желимо да неко истера змију из рупе да не би пореметио наш мир. То се зове одсуство љубави. Потом, човек почиње да дела само из интереса. Зато постоји овакав дух данас: „Са тим и тим човеком треба имати добре односе да би имао само лепе речи за нас. А са оним другим, исто тако, да нас не опањка. Све у свему, да од нас не би правили будале, да не бисмо били жртве.“ Други је, опет, равнодушан, па каже: „Боље је да се не јављам да не бих изашао у новинама.“ Већина су, дакле, сасвим равнодушни. Тек у последње време је почело нешто да се дешава. До скора нико ништа није писао. Ја сам пре неколико година дигао глас на једног Светогорца, а он ми је одговорио: „Ти си врло родољубив“. Пре извесног времена ми је дошао и рекао ми: „Све су разрушили, породицу, просвету…“ А ја сам му одговорио истим речима: „Ти си врло родољубив!“
Целокупна ова ситуација има и добру и лошу страну. Зло је што су они који имају нешто у себи постали равнодушни и кажу: „Зар ћу ја исправити ситуацију?“ А добра страна је што су многи почели да размишљају и да се мењају. Овде ми долазе многи и видим да покушавају да се оправдају за своју прошлост, а то је добар знак да су почели да размишљају.
 
То онда, старче, значи да увек треба да исповедамо наше вјерују?
 
– Треба имати расуђивање. Некад је потребно ћутати, а некад отворено исповедити своје „вјерују“, јер сносимо одговорност ако не проговоримо. У овим тешким временима свако треба да чини оно што је до њега, а оно што није до њега да препусти Богу, тако ћемо умирити своју савест да смо учинили оно што смо могли. Ако не будемо дејствовали кости наших предака ће се превртати у гробу. Они су толико пропатили за отаџбину, а шта смо ми учинили за њу? На Грчку и њену православну традицију су заратили сами Грци, па зар ми треба да ћутимо и да гледамо? Страшно је то! Некоме сам рекао: „Зашто не говорите? На шта личи то што ради тај и тај?“ „Ма шта да кажеш“, каже он мени, „тај је ђубре.“ „Ако је он ђубре, зашто ви не говорите? Ударите на њега.“ Ништа нису учинили, оставили су га на миру. Једног политичара сам овде изгрдио. кажем му: „Устани и реци јавно: не слажем се са тим и тим.“ То је часна ствар. Али они гледају само своје циљеве и не интересује их што друге ствари пропадају.
Ако хришћани не буду отворено говорили, ако се не буду супротстављали, ствари ће се још више погоршати. Ако се супротставе, други ће мало размишљати. Али, данашњи хришћани нису за борбу. Први хришћани су били тврд орах, зато су и могли да промене сав свет. А у време Византије једну икону су изнели из Цркве, па се свет томе супротставио. Христос је распет да бисмо ми васкрснули, па зар треба да будемо равнодушни? Ако Црква не говори да не би дошла у сукоб са државом, ако митрополити не говоре да би били са свима у добрим односима, јер им помажу у издржавању многих институција итд., а Светогорци опет, ако не говоре да им држава не би укинула помоћ, ко ће онда да проговори? Рекао сам једном игуману: „Ако вам кажу да ће вам укинути помоћ, ви им реците да ћете ускратити гостопримање, па нека размишљају.“ Професори Богословског факултета се не јављају јер кажу: „Ми смо службеници, изгубићемо плату и од чега ћемо живети?“ А монахе су ухватили на то да им неће дати пензије. Зашто ја нећу да примим ни ту малу пензију коју нам даје Земљорадничко осигурање? Још само недостаје да будемо осигурани код некаквог Земљорадничког осигуравајућег друштва! То није часно. Да монах буде осигуран као бескућник, то да, то му чини част. Али да буде осигуран као земљорадник, зашто? Монах је, одрекао се великих пензија, одрекао се света и дошао у манастир. И зар да прима пензију од света! И зар да доспемо дотле да издамо Христа зарад пензије?
 
Али Старче, једна монахиња је радила као учитељица и поштено је да добије пензију.
 
Добро, то још и некако, мада би најбоље било да је неком поклони да би од Христа добила још већу пензију.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Исприповедано 1992. г.

8 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *