ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ЗАВИСНОСТ ОД НЕБА – ВЕРА И УЗДАЊЕ У БОГА
 
Усрдно верујмо у Бога
 
Старче, много ме брине што ми се јављају помисли непостојаности у вери.
 
– То што се бринеш и не прихваташ такве помисли значи да су те помисли од ђавола. Христос понекад допушта да имамо помисли сумње и непостојаности у вери, како би видео нашу одлучност и усрдност. Међутим, наш Бог није мит као Зевс, Аполон и други. Наша религија је истинска и жива. Имамо “облак свједока”, како говори Апостол Павле (види: Јев. 12,1), који су познали Христа, доживели га изблиза и жртвовали се за: Њега. И у наше време постоје људи посвећени Богу који живе у условима небеским и опште са анђелима, са светитељима, па чак и са Христом и Богородицом. И рећи ћу ти нешто и о себи, само да бих ти помогао. Видиш, постајем и ја… давалац крви: обелодањујем извесне чињенице да бих помогао. Тамо где видим ризницу знања и пољуљану веру, желим ту веру да учврстим и зато понекад испричам неке догађаје.
Када сам био мали, у Коници, прочитао сам многобројна житија Светих и давао и другој деци да их прочитају, или сам их окупљао око себе да читамо заједно. Дивио сам се великом подвигу и посту којем су се подвргавали Светитељи и покушавао и сам да чиним што и они. Од поста ми је врат постао танак као петељка од трешње. Деца су ме исмевала. “Пашће ти глава!” викала су за мном. Шта сам све подносио! Но, то је друга тема. Са друге стране, мој старији брат, будући да сам постајао све озбиљније болестан од поста, бојећи се да нећу стићи да завршим школу, куповао ми је да читам верске часописе. После сам их крио у шуми, у капели Свете Варваре и кришом одлазио онамо да их читам. Једнога дана, један наш сусед, по имену Коста, рече моме брату: “Ја ћу га натерати да се опамети, да побаца све те књиге које чита и да се окане свих тих постова и молитви.”
И тако ме пронађе – било ми је тада петнаест година – и почне да ми објашњава Дарвинову теорију. Говорио ми је и објашњавао, све док ми се није све замутило у глави. Тако збуњен и слуђен, одем одмах у шуму, до капеле Свете Варваре. Ушао сам у капелу и почео да молим Христа: “Христе, ако постојиш молим Те да ми даш неки знак”, понављао сам ко зна колико дуго и преклањао колена. Било је лето. Зној је текао са мене, био сам потпуно мокар, посустао сам од умора, али нисам ништа ни видео ни чуо. Ни Бог да ми мало удовољи, макар најмањим знаком, макар неком сенком, ма, кажем вам, био сам потпуно сломљен.
Да је неко разуман потледао са стране, рекао би: “Штета, Боже мој, толике муке! Од једанаесте године успињао се по стенама, толико се подвизавао и сада пролази кризу. Помутио га други неким бесмисленим теоријама. У кући има проблема са старијим братом. Побегао је у шуму да од Тебе иште помоћ…” Међутим, ништа, ама баш ништа, све је било узалуд! Исцрпљен, сео сам мало на земљу. Помислио сам тада: “Добро, када сам питао Косту шта он мисли о Христу, ево, шта ми је рекао: “Био је најбољи, најправеднији човек и пошто је проповедао праведност, угрозио је интересе Фарисеја, па су Га разапели из зависти”. А онда сам наглас рекао: “Ако је Христос био тако добар човек, толико правичан, и никада се није појавио нико сличан Њему, а други су Га из зависти и злобе усмртили, онда је достојно да за Њега учиним још и више него што сам учинио, па чак и да умрем.”
Чим сам то на тај начин самоме себи изложио, Христос се приказао окупан светлошћу – читава унутрашњост капеле је бљештала невероватно јаком светлошћу – и рече ми: “Ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће.” (Јн. 11, 25-26). Те сам речи могао да прочитам и у отвореном Јеванђељу које је држао у једној руци. Цела моја унутрашњост се озарила, променила толико да сам узбуђено непрестано понављао: “Дођи сада овамо, Коста да разговарамо, па да видимо да ли Бог постоји, или не постоји”. Видиш, Христос је чекао да ја сам нађем сопствено штедро решење за своју збуњеност, па се тек онда појавио. Ако од детета тражи штедрост у суочавању са сумњама, тим пре то захтева од одраслог човека.
 
Неки људи, старче, поричу постојање читавог Устројства Божијег.
 
– Ма, како може да се сматра бајком све што се догодило са Христом? Толико читамо у Старом Завету у Књигама пророка, који су живели седам стотина година пре Христа, а они говоре са толико појединости о Христу. Зар им то није довољно? Стари Завет говори чак и тачно за колико новца ће издати Христа (види: Зах. 11,1-13). Потом каже да тај новац Јевреји неће уложити у касу Храма, зато што ће бити цена за крв, већ да ће купити једно поље да у њему сахрањују странце (упореди: Јер. 18, 2 и 39,9; Мт.,27, 79). Испунило се и пророштво пророка Захарије и других. Све је толико јасно! Такве појединости! Каже чак и шта ће бити са хаљинама Његовим (види Псал. 22,18).
И све то је изречено толико година пре Рођења Христовог. Па како, онда, могу да имам помисао сумње? Погледајмо, затим, Апостола Павла! Он је био прогонитељ! Пошао је у Дамаск са другом намером. Појављује му се Христос и каже му: “Савле; Савле, зашто ме гониш?” А он упита: “Ко си ти Господе?” “Ја сам Исус којега ти гониш.”
И после тога Христос обавештава о томе Ананију! И затим, колико се злопатио и борио Апостол Павле да пројави Име Христово свим народима!
Па потом, колико је било Мученика да сведоче! Једанаест милиона мученика! Зар су сви они били луди? Како неко може све то да заборави? Кад би макар мало читао Јеванђеље, да ли би могао да не верује? И када би било још више појединости, то би много помогло да поверују сви људи. Али, Бог намерно није допустио, како би се људи напрезали, да би могао да види ко Га воли, ко се жртвује за Њега не очекујући чуда. Мислим да усрдног (штедрог) човека не додирује и не утиче на њега, што год хулно да чује.
Човек треба усрдно да поверује у Бога, а не да му је потребно чудо како би почео да верује. Када видим одрасле људе како од мене траже да виде неко чудо да би постали верници, знаш ли како ми је? Да су млади, имали би некакво оправдање због своје младости. Али ови, нису учинили ништа за Христа и кажу: “Дај да видимо нешто, па да поверујемо”, то је тако ниско и ружно. Да ли би им, можда, помогло када би и видели чудо? Рекли би да је то нека обмана и тако даље.

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.