НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
МРАЧНЕ СИЛЕ – СТРАШНА ПРЕЛЕСТ
 
Подвиг и прелест
 
Старче, бојим се прелести.
 
– Тако и треба. Онај ко се плаши прелести, не упада у њу, јер је пажљив и говори све своје помисли. Не крије ништа и тако добија помоћ.
 
Старче, шта је склоност ка прелести?
 
– Склоност ка прелести је да имаш представу да си нешто и да другима показујеш да нешто чиниш! Да мислиш да си достигла до високог степена духовности, зато што се, на пример, подвизаваш у нечему, а да други још ни појма немају шта је духовност, па се због тога гордо понашаш. Да неко самога себе из егоизма присиљава на неки подвиг, како би достигао степен духовности светитеља и да му се други диве, е, то је почетак прелести. Некоме сам једном рекао: „Води рачуна да не упаднеш у прелест, јер ниси на добром путу.“ „Нећу упасти у прелест“, каже, „ни месо не једем.“ А не исповеда се. Пред иконом говори своје грехе. „Јеси ли ти православне вере или си протестант?“ Питам га. Где си нашао да то тако пише?“ „Зашто?“ Пита он. „Зар ме Христос не чује?“ Слушај само!
 
– Старче, да ли телесни подвиг помаже у борби против страсти?
 
Ако се човек подвизава са том намером, помаже. Тело се смирује и потчињава се духу. Међутим, суво подвизавање[1] ствара илузију, јер негује душевне страсти, потхрањује гордост и уздање у самога себе и води право у прелест. Тада човек закључи да духовно напредује кроз суво подвизавање. „Ја радим то и то, док онај храмље. Достигао сам оног светитеља, премашио сам оног другог“, па хајде, удри по посту и бдењу. Све је, међутим, узалуд, јер ништа не чини са намером да одсече страсти, него да задовољи свој егоизам. Познавао сам једног монаха који се подвизавао из гордости, а помисао му је говорила да је он велики подвижник. Потпуно је пропао: није узимао храну, није се уопште прао и боравио у смраду и прљавштини.,. Одећа му се скорила од прљавштине. Узео сам је да је оперем, али није било шта да се пере. Све је иструлело. Једном ми рече: „Превазишао сам светог Јована Каливита.“ „Бре“, кажем ја њему, „зар је преподобни Јован Каливит постао светитељ од прљавштине?“
После неколико дана, када је поново дошао, каже: „Преподобног Максима Паликолибу сам превазишао.“ „А како си га то превазишао?“ Питам. „Ево, целу сам Свету Гору обиграо.“ „Бре, преподобни Максим“, кажем му, „постао је надматеријалан и летео је, а није обигравао као ти.“ Почео је да даје парастос самоме себи и говорио, са својoм помисли: „Сада сам у паклу.“ После неког времена, као да би се смирио, почео је да говори: „Сада сам ђаво, сатана и идем да окупим следбенике“.
Дакле, завршио је у прелести.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Старац сувим подвизавањем сматра подвизавање које је само себи сврха и не користи се као средство за очишћење срца и усавршавање у Христу.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *