НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
МРАЧНЕ СИЛЕ – О ЂАВОИМАНИМ ЉУДИМА
 
Помоћ поседнутима
 
Негде пише, старче, да се ђаво угнезди у срце поседнутога, ало неће да то човек зна, како се против њега не би борио молитвом. Да ли је то тачно?
 
– Да, јер демон има право да буде у поседнутом неко време и може да се примири, а молитва га присиљава да се побуни и може се десити и да изађе. Молитва је тешка артиљерија за ђавола. Довели су ми у колибу једног поседнутог момка који је непрестано изговарао молитву. Отац му је био монах, али је одбацио расу и оженио се, па се јадничак родио са демоном. Тако је то Бог устројио, да дете трпи, како би се отац спасао, да бисмо тако и ми монаси као кочницу имали за пример монахе који су одбацили расу и сада су у мукама. Одједном, када га је зграбио демон, почео је на сав глас да кокодаче: „Ко, ко, ко…“ „Шта ти је?“ Упитам га, а у себи сам умно изговарао: „У име Исуса Христа, изиђи, нечисти душе, из створења Божијег.“ „Ја и хоћу да одем“, повиче демон, „зато што ме овај човек много мучи, јер непрестано изговара молитву. Хоћу да идем у Пакистан, да нађем мало спокоја!“
 
Старче, зашто демон већ.раније није изишао, када је дечко непрестано изговарао молитву?
 
– Изгледа да му је и момак дао неки повод, али и демон је имао свог газду и од њега је примао наређења.
 
Старче, када се човек моли за некога ко је поседнут, шта треба да каже?
 
– На самом почетку треба да славослови Бога: „Благодарим ти, Боже мој“, треба да каже, „што си ми помогао да будем у оваквом духовном стању, јер сам и ја могла да будем на месту овога јадника и да имам не пет-шест, него хиљаде демона. Молим Те, помози рабу Својему који се толико мучи.“ Затим, треба умносрдачно да се помоли и после да настави са молитвом: „Господе Исусе Христе, помилуј раба Својега.“
Понекад ми, који се молимо, постајемо узрок томе што демон не одлази из поседнутог, јер се молимо са гордошћу. Једну једину горду помисао ако имамо, на пример: „Ето, ја ћу својом молитвом да помогнем да оде демон“, одмах постављамо препреку помоћи Божијој и помажемо демону да остане у поседнутоме.
За поседнуте треба увек да се молимо са смерношћу, трудом и љубављу. За једну поседнуту много ме је заболела душа. Јадница је направила уступак, рекла је једно „да“ ђаволу и он је ужасно мучи већ годинама. Пече јој тело. Она и њен муж обилазе манастире водећи свуда са собом своју десетогодишњу девојчицу. Проводе по целу ноћ у цркви у бдењу. Да је мушко, стегао бих је у загрљај. Демон много пати, када поседнутог стегнеш у загрљај са љубављу Божијом. .
Када не изазиваш поседнутога и не идеш отворено против њега, него чиниш оно што га боли, демон, пре или касније, одлази. Смирење је најтежи „шок“ за ђавола. У једном манастиру, када су се поклоници клањали часним моштима, изненада скочи један који је био поседнут и рече игуману бесно: „Треба ли на силу да идемо?“ Игуман му, смирено и са много доброте одговори: „Не на силу, него по вашој жељи.“ Онда онај повика: „Ја ћу да идем на силу“, па прискочи часним моштима и поклони им се. Видите ли, демона је мучило смирење и доброта игуманова. Тога се демони плаше.
 
Старче, да ли поседнутима помаже благодат светитеља, ако оду да им се поклоне на дан њихове славе?
 
– Боље је да поседнути не одлазе на славе, јер ометају друге у молитви. Праве пометњу. Нека иду било ког другог дана да се поклоне. Чак и ако њихова породица зна да тамо има човек који може да му помогне, нека не иду онога дана међу остали народ. Треба ли то још и да се разгласи?
А није у реду ни да се окупља свет када галами неки поседнути. Једно поседнуто дете, јадничак, баш прекјуче ми рече: „Постао сам предмет подсмеха.“ Окупио се народ око њега као лешинари. „Разиђите се“, рекох им, „ово није циркус.“ А они ништа. Не разумеју да се тако излаже подсмеху онај ко има неки недостатак.
 
Да ли, старче, божанствено причешће помаже поседнутима?
 
– Само онима који су се родили такви, пошто у томе сами немају кривице, често причешћивање представља најделотворнији лек. Они због тога бивају веома много награђени, ако не гунђају, док се благодаћу Божијом не ослободе. Они су мученици ако су трпељиви, зато им и помаже често причешћивање. Али, ако је неко поседнут својом непажњом, мора да се покаје, да се исповеди, да се бори, да се исцели и да се причести, тек када то дозволи његов духовник. Ако се причести без покајања и без исповедања, стање ће му се погоршати. Један ђавоимани је, када су га одвели да се причести, пљунуо на Свете Дарове. Христос се жртвовао и понизио се како би му даровао Тело Своје и Крв Своју, а тај да пљуне на то! Ужасно! Видите, ђаво не прихвата да му се помаже.
 
А можемо ли, старче, да дамо њихова имена да се читају на проскомидији?
 
– Да, разуме се да можемо. Поседнутима много помаже када свештеници са болом читају њихова имена на проскомидији.
 
А шта бива, старче, када се неко у кош је ушао демон каје, исповеда, причешћује, а демон ипак не одлази?
 
Не одлази јер се духовно стање тог човека још није стабилизовало. Ако му Бог одмах помогне да се ослободи, демон се одмах враћа. Зато Бог, из Своје велике љубави допушта да зло полако напушта човека. Тако се и човек полако опушта и његово духовно стање постаје стабилно. Онолико колико се његово духовно стање стабилизује, толико га и зло напушта. Од њега самог зависи колико брзо ће се ослободити демонског утицаја. Једном ме је упитао један отац чије дете је било поседнуто: „Када ће моје дете оздравити?“ „Када ти стабилизујеш (средиш) своје духовно стање“, кажем, „и њему ће бити боље.“ Мука је била у томе што је тај отац, иако је живео духовним животом, почео да говори да ће полудети, ако не промени живот. Почео је да одлази у јавну кућу. То је тако утицало на дете да је у њега ушао демон. Када је њиме завладао, нападао је мајку недоличним предлозима. Јадна жена је била принуђена да побегне на неко острво, само да се избави. Отац се онда покајао и трудио се да живи духовним животом, али детету није бивало ништа боље. Када се са њим поклонио свим светим местима, научио све синаксаре светитеља и средио своје духовно стање, онда се и дете ослободило.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *