НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА – ПРЕВИШЕ БРИГА УДАЉАВА ЧОВЕКА ОД БОГА
 
Од претеране бриге заборавља се на Бога
 
Да ли старање, старче, увек човека удаљава од Бога?
 
– Слушај шта ћу ти рећи: Када се дете игра, па је удубљено у своје играчке, не примећује када је отац поред њега и милује га. Ако мало престане да се игра, онда то примети. Тако и ми, када имамо брига, не можемо да приметимо љубав Божију. Бог нас дарива, а ми то не осећамо. Припази да не протраћиш све своје моћи на сувишне бриге и испразне ствари, које ће једнога дана бити само прах. Онда се и телесно умараш и свој ум безразложно расејаваш, а после, у време молитве, Богу ћеш принети свој умор и зевање и то ће личити на жртву какву је принео Каин. Следствено томе, тада је и твоје унутрашње стање онакво, „каинско“, јер си пуна тескобе и уздаха, које ће изазвати „покварењак“ седећи поред тебе.
Не треба без сврхе и циља да проћердамо плод, саму језгру наших сила, а после нам остану само љуске за Бога. Бриге извлаче саму срж срца и не остављају ништа за Христа. Ако видиш да ти ум непрестано измиче и везује се за послове и сл., треба да ти буде јасно да не идеш добрим путем и да се мораш забринути, јер си се удаљила од Бога. Нека ти буде јасно да си ближе испразним стварима, него Богу, то јест да си ближе творевини, него Створитељу.
Веома често, на жалост, неко овосветско задовољство обмане и монаха када ради неки посао. Човек је, наравно, саздан да чини добро, јер је и његов Створитељ добар. Али монах се бори да од човека узрасте до анђела. Зато би и његово делање за вештаствено требало да буде ограничено само на најнеопходније, како би духовно делао. Онда ће и његова радост происходити из духовних плодова, које ће на тај начин произвести, биће духовна и преобилна, а њега ће штедро преиспуњавати.
Од претераног рада и великог старања и бриге човек заборавља на Бога. Отац Тихон је често говорио: „Фараон је Израиљцима давао много посла и много хране, како би заборавили Бога.“ У наше време људи су ђаволовим деловањем преокупирани вештаством, исцрпљени расејавањем: много посла, много јела, да би заборавили Бога, и да не би могли – боље речено не би хтели – на добро да искористе слободу која им је дата како би своју душу освештали. Срећом, међутим, а да то није ђаволова намера, из тога произлази и нешто добро: људи немају прилике да сагрешују колико хоће.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *