НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – „ЧИСТИМА ЈЕ СВЕ ЧИСТО“
 
Неки радо праве саблазни
 
Не треба одмах веровати све што чујеш, јер многи говоре онако како су сами разумели. Св. Арсенију Кападокијском дође неки човек и каже: „Дај ми благослов, Хаџиефендија[1], тамо горе се сакупило сто змија.“ „Сто змија? Одакле толике?“ зачуди се свети Арсеније. „Е, ако их није било сто, морало их је бити сигурно педесет.“ „Педесет змија!“ „Двадесет пет их је свакако било!“ „Јеси ли икада чуо да се негде сакупило двадесет пет змија?“, опет му каже свети Арсеније. Потом му рече да их је у сваком случају било десет. „Добро“, рече му светитељ, „нису ваљда имале скупштину, па да се окупи десет змија? Ћути, то није могуће!“ „Пет их је могло бити“, каже онај. „Да ли баш пет?“ „Па, можда су биле две.“ А онда га пита свети Арсеније: „Јеси ли их видео?“ „Нисам“, каже онај, „чуло се из грања: сссс…..“. Могао је, значи да буде и неки гуштер!… Од свега што чујем, никада одмах и не изводим закључке док не проверим. Зато што поједини људи говоре да би осудили, други тек онако, трећи са неким циљем.
Како неки људи радо праве саблазни! Била два пријатеља у Коници, који су се међусобно много волели. Празнике и недеље нису провоДили у граду, него су долазили у манастир, у Стоми, чак су и појци били. Једнога дана неки изопачен човек смести им свађу. Оде код једног и каже му: „Знаш ли шта је за тебе рекао онај? Рекао је то и то.“ Оде онда код другог и каже: „Знаш ли шта је за тебе рекао онај кога сматраш пријатељем? То и то!“ Обојица одмах постадоше звери и посвађаше се усред манастира! У међувремену, онај који је потпалио фитиљ оде, а она двојица удри у свађу и вику. Онај млађи је био и по природи мало нервозан, па је псовао старијег. „Шта сада да радим?“ кажем у себи, „Ето шта ради кушач!“ Одем и кажем старијем: „Ма слушај, још је млад и по природи нервозан, немој да му узмеш за зло. Иди и тражи од њега опроштај.“
„Оче, зашто да тражим опроштај“, каже ми, „зар не видиш да он мене псује? Ја уопште немам појма о чему он то говори.“ Одем и код оног млађег и кажем му: „Слушај, он је старији. Није све баш онако како се теби чини. Иди, затражи да ти опрости.“ А он скочи и почне да виче: „Посвађаћу се и са вама, оче!“ „Добро, хајде да се посвађамо! Пусти ме само да се мало припремим…“ Рекох му и одох. На једно место ван манастирског дворишта склонио сам некакве дугачке мотке којима сам намеравао да оградим башту. Одем и узмем једну дугу дебелу мотку и почнем полако да је вучем, у намери да га насмејем. Он је чуо како вучем мотку, али није могао ни да замисли шта с њом намеравам! Уђем тако у двориште вукући за собом мотку, и дођем до припрате. „Чекај, стани да се посвађамо!“, кажем. Обојица прснуше у смех, чим су схватили шта сам хтео са оном огромном мотком! Тако се завршило. Лед је био пробијен, ђаво није добио оно што је хтео. „Јесте ли при себи вас двојица?“ рекох им, „На шта то личи?“ И љубав поново завлада међу њима.
 
Да ли их је онај оклеветао тог истог дана“
 
– Јесте и жестоко су се посвађали! Видиш ли шта ради ђаво? Онај је можда био љубоморан што су се волели као браћа, па их је окренуо једног против другог и отишао. Клевета је велико зло. Зато се и кушач назива ђаво (на грчком: (5iaPoA,o<;) диаволос = ђаво; (бгаРоХгј) диаволи = клевета), значи клеветник. Јер клевеће: једно каже једном, друго другом и тако изазове свађу. А видиш, поверовали су у то, несрећници, и тако их је ухватио у замку!
 
А је ли то онај учинио намерно?
 
– Јесте. Само да би их одвојио од… љубави. Учинио је то из зависти…
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Тако су становници области Фарасе звали светог Арсенија Кападокијског.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *