ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА – СВЕТСКО ОБРАЗОВАЊЕ И ЗНАЊЕ
 
Освештајмо знање
 
Добро је знање, добро је и образовање, али ако нису освештани, штетни су и воде у пропаст. Дођоше једном у Колибу, неки студенти натоварени књигама и рекоше ми: „Дошли смо, старче, да разговараmо о Старом Завету. Зар Бог не допушта знање?“ „Које знање?“ – рекох им. „Оно које се стиче умом?“ „Да“, рекоше. „То знање, рекох им, може те одвести до месеца, али те неће одвести Богу“. Добре су способности које поседује наш мозак и које могу човека да подигну до месеца, са великим трошковима горива итд… Али, од овога су боље духовне силе, које човека успињу до Бога, што и јесте његово предодређење. Ове силе уздижу човека до Бога са мало горива, са једним напрстком. Једном сам једног Американца који је дошао у Колибу, упитао: „Како сте ви узнапредовали, пошто сте тако велики народ?“ „Ишли смо на месец“ одговори ми. „Колико је далеко?“, упитах га. „Рецимо, пет стотина хиљада километара“, рече. „Колико сте стотина милиона потрошили да бисте ишли на месец’?’ „Од 1950-те до сада потрошили смо огромне количине долара“. „А до Бога, јесте ли дошли?“, упитах га. „Колико далеко је Бог?“ „Бог је, рече ми, веома далеко“. „Ми, рекох му, са једним напрстком (тј. са безначајним материјалним трошковима прим. прев.) идемо до Бога!“
Природно знање нам помаже да стекнемо духовно знање. Ако, међутим, човек остане само при природном знању, остаје при ономе што је природно и не успиње се ка Небеском. Остаје дакле, у земаљском рају, сазданом између Тигра и Еуфрата[1] и радује се природним лепотама и животињама, али се не успиње небеском Рају, да се радује са Анђелима и са Светима. Да бисмо се успели у небески Рај, неопходна је вера у Домоуправитеља Раја, неопходно је да Га љубимо, да познамо своју грешност, да се смиримо, да Га познамо и да са Њим молитвено говоримо, да Га прослављамо и када нам помаже и када нас куша.
 
Старче, дa ли је некоме ко налази спокојство у метанијама, у посту, у подвигу, потребно да изучава и догматику, теологију, итд?
 
– Када неко има елементарно образовање, бављење тиме му може помоћи. Он, Међутим, не тежи томе да стекне знање, да се покаже мудар или да говори мудрости, него да себи помогне: Ако неко настоји да освешта оно што му је дао Бог, долази благодат и просветљује га. А унутар тога може бити и догматике и теологије, јер такав живи тајне Божије. А неки други може да буде простодушан, и да не жели да научи нешто више, него се задовољава оним што му је Бог дао.
 
Ако смо у манастиру (тј. ако смо се замонашили – прим. прев.), а још увек желимо знање овога света, шта то значи?
 
– Значи да немамо знање. „Познајете истину и истина ће вас ослободити“ (Јн. 8,22). Када се човек смирава и просветљује, тада се освештава и ум његов, као и његове разумске силе, док је, пре него што се освешта, делатност његовог ума телесна. Ако је неко себељубив, и ако се, док је још неписмен, упусти у тумачење догмата, Откривења, Отаца итд, помрачује се, и напокон се губи у безверју. Таквога напушта благодат Божија, јер је узнапредовао у егоизму. Видите, смирење у свему помаже, оно даје снагу. Најпаметнија ствар коју ћу помислити, најмудрије решење које ћу пронаћи, јесу највећа безумља, ако се у њима налази и егоизам, док је смирење стварна мудрост. Због тога треба да се боримо усрдно и са много смирења. Другачије, знање уместо да користи, има сасвим супротне последице. Ум се тада помрачује, и онда се изговарају богохулства, јер је егоизам узнапредовао. Он [егоизам] управља тада умним силама. Ако тако, неко ко је образован, покуша да изучава догмате, постоји опасност од штете, Исто је и ако неко ко је неупућен, покуша да се удубљује у дух Отаца, без да је у одговарајућем духовном стању. Јер, да је био имало духован, не.би то чинио. Рекао би: „Ако ми је нешто потребно, Бог ће то просветлити (= разјаснити). Да испуним оно што сам разумео. Тога је толико много!“
 
Дакле, старче, када неко погрешно тумачи Јеванђеље, то је зато што нема смирења и благочестивости?
 
– Да, јер када недостаје смирење, тумачење које даје, јесте тумачење ума, разума, и оно остаје без божанског просветљења,
 
Ако, дакле, не разуме нешто, боље је да човек то остави за касније?
 
– Да, да каже: „Овде је нешто добро речено, али ја то не разумем“. И ја сам тако радио. Када сам био млад и када сам читао Јеванђеље, ако нешто нисам могао да разумем, нисам покушавао да то растумачим. Размишљао сам: „Овде је нешто добро речено, али ја то не разумем“. И касније сам видео, да када ми је то што нисам разумео затребало – цак – и дошло је тумачење. Али ја опет рекох: „Да питам, и неко ће ми објаснити како се ово тумачи“. И било је тачно онако, како сам и разумео. Јер је дрскост да неко покуша да тумачи Јеванђеље кад га не разуме. Због тога, када изучавате Јеванђеље, немојте га тумачити разумом, већ промислите. добро, док не дође божанско просветљење расуђивања, и само ће се растумачити.
 
Може ли човек, када дође у одговарајуће духовно стање, да разуме и нешто дубље?
 
– Не дубље. Један божански смисао у себи садржи мноштво божанских смислова. Неке човек може да разуме сада а неке касније. Неко може да чита – да чита, да сазна много, а да уопште не може да уђе у смисао Јеванђеља. Неко, пак, може да не чита много, али да има смирење, подвижнички дух, па да га Бог просветли и он спознаје смисао. Онај ко жели да чита много, може то да жели због частољубља или да би стекао похвале. Тај је као неко ко гледа борбу и не гледа како се треба борити, да би могао нешто да научи, да би био борац, него само гледа на сат бојећи се да неће стићи да види следећу борбу, па још једну, а сам никада не покушава да се бори, не постаје борац, него остаје гледалац.
 
Старче, за некога ко је образован често кажу: „Овај је човек добродетељан (врлински)“[2]. Да ли је увек тако?
 
– Када кажемо: „овај човек је добродетељан“, мислимо на онога ко је духовно добродетељан, ко је духовно зрео. Приметио сам да постоје незналице које су веома горде, и незналице које су смирене. Постоје и образовани који су веома горди, и образовани који су смирени. Дакле, унутрашња добродетељ је сва дубина. Због тога свети Василије Велики каже: „Најважније је да имаш узвишену мисао[3] и смирену помисао“. Онај ко има такву мисао, ако и има мало гордости, некако се оправдава. Али онај ко нема такву мисао, ако има гордости, сасвим је без оправдања. Сва дубина је у нашем старању о нама самима, у нашој унутрашњој добродетељи. Ако је неко добродетељан, он је и образован, и има смирену мисао, Ово је највеће добро. За некога, пак, ко нема велико образовање, веома је штетно ако о себи има високо мишљење.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Према Библијској приповести, Едемски врт у коме су били прародитељи се ту налазио (прим. прев).
  2. Реч кхШлбрупцЕУос, не може се дословно превести. Она има значење: обрађен, негован, итд. Основно значење је пољопривредно – обрађивање земље, али има и пренесено значење.
  3. Тј. важно је мислити о узвишеним стварима, о Богу, итд (прим. прев).

8 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *