НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ОСЕЋАЊЕ О ГРЕШНОСТИ ДИРА БОГА
 
Жалост због наших грехова
 
Старче, како неко да помогне себи да не понови исти грех?
 
– Ако га истински заболи његов грех, неће га поновити. Треба у њему да има скрушености и искреног кајања, да би се исправио. Зато каже авва Марко Подвижник: „Ако се човек не ражалости по мери свога греха, лако поново упада у исти грех.“[1] 3начи, ако је грех мали, потребно је мање покајање, ако је већи грех, потребно је и веће покајање. Ако неко не може да процени дубину свога пада и не растужи се „по мери свога греха“, тада лако упада у исти, или чак већи грех.
 
Како да разаберемо да се нисмо ражалостили „по мери греха“?
 
– Потврда за то је ако упаднете поново у исти грех. Потом, када испитујете сами себе, да не постављате само дијагнозу. Ви непрестано правите микробиолошке анализе, налазите бактерију, посматрате је и кажете: „Морам да је убијем“, али не започињете лечење (терапију).
У реду, уверили сте се да болујете. Сада гледајте да ту болест исцелите. Чему користи да непрестано правите анализе, ако се не трудите да се поправите? Кажете: „Имам ову страст, имам ону страст“, али не одсецате је и остаје.те јадикујући на истом. Тако расипате своју снагу и трпите штету. Наносите штету своме разуму, своме срцу. Разболите се од жалости и бриге, а не чините ништа. И опет, када вам је добро, почињете: „Зашто сам се тада разболела и како сам се разболела?“ Не кажем, испитиваћете саме себе, нећете дозволити да вам греси промакну непримећени, али докле, децо и та жалост и та брига! Нема ту места равнодушности, али ни кукњави! Учинила си нешто што није било исправно? Размислила си о томе? Увидела си то? Познала си? Исповедила си се? Онда напред, иди даље, не саплићи се. Задржи то само на памети, како би други пут пазила, ако ти се пружи сличан повод. Жалост због наших грехова је без сврхе ако сe не трудимо да их исправимо. То је као да непрестано оплакујемо неког болесника, а не помажемо му да се опорави.
 
А када се, старче, с правом мучиш због неког свог греха, зар ни онда не треба да се жалостиш?
 
Треба свакако да се жалостиш, али твоја жалост нека буде по мери греха, нека му буде сразмерна. Ако те не заболи, значи да си исувише неозбиљна и површна и упашћеш и други пут у исти грех. Нећеш се поправити. Ако, међутим, из покајничке жалости пређеш у очајање, то, онда значи да си се ражалостила преко мере и много више него што је требало. У таквим случајевима треба саму себе мало да охрабриш и да се суочиш са својим грехом са мало позитивне равнодушности.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Види „Добротољубље, св. М. Подвижник, „О онима који сматрају да се оправдавају делима“, погл. 215

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *