НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ИСКУШЕЊА У НАШЕМ ЖИВОТУ – БОЛЕСТ
 
Небеска плата за болест
 
– Како ти је мајка?
 
Није добро, старче. Понекад добије високу температуру и онда се губи. Кожа јој се оспе ранама и ноћу је много боли.
 
– Знаш, то су мученици: ако нису мученици у потпунбсти, онда су бар упола мученици.
 
Читав јој је живот, старче, био мучан.
 
– У том случају, плата ће јој бити двострука. О колика ће јој бити плата! Рај јој је осигуран. Када Христос види да неко може да поднесе неку тешку болест, онда му је даје, како би са мало мука у овоземном животу добио за узврат много у небеском, оном вечном животу. Пати овде, али за узврат добија тамо, у оном животу, јер рај постоји, постоји награда. Једна жена, која годинама одлази на дијализу, јер су јој бубрези отказали,данас ми је рекла: „Старче, осените, молим вас, крстом моју руку. Вене су ми све у ранама, не могу више да ми врше дијализу.“ „Те ране“, рекох јој, „у оном животу ће бити дијаманти веће вредности од оне коју имају дијаманти у овоме свету. Колико година си већ на дијализи?“ „Дванаест“, каже она. „Значи, са толико стажа, већ си стекла право на умањену пензију.“ Кажем јој. После ми је показала рану на другој руци и рекла: „Старче, ова рана никако не зараста. Види се већ и кост.“ „Да, али одатле, па надаље виде се небеса“, кажем јој. „Хајде, срећно ти трпљење. Желим ти да ти Христос увећа Своју љубав, како би твој бол био заборављен. Наравно, постоји и друга жеља, да ти умину болови, али тада се много умањује и твоја плата. Према томе, претходна жеља ти је боља.“ Јадница се мало утешила. Када се тело искушава, онда се душа приближава светости. Од болести нас боли тело, та наша кућа од блата, али тако ће се вечно радовати њен кућевласник, наша душа, у својој небеској палати коју нам припрема Христос. Са таквом духовном разумношћу, која је бесмислена за световне људе, и ја се радујем и поносим се телесним оштећењима која имам. Једино на шта не мислим је да ћу имати плату небеску. Колико разумем, ја плаћам због своје неблагодарности према Богу, пошто нисам одговорио на Његове велике дарове и доброчинства. Јер у мом животу све је забава: и монаштво и болести од којих болујем. Бог ми све чини из човекољубља и све ми устроји. Молите се да ме тиме не задужи у овоме животу, јер онда тешко мени! Велику би ми част учинио Христос кад бих још више трпео за љубав Његову, само кад би ме укрепио, да све претрпим, а плату не желим.Када је човек савршено здрав, није добро. Боље му је да болује од нечега. Више сам стекао користи од болести, него од свег свог подвизавања дотада. Зато кажем, ако човек нема обавезе у свету, боље му је да је болестан, него здрав. Ако је здрав, онда је дужник, а од болести, ако је трпељив, биће добитник. Када сам бир у општежитељном манастиру[1], дошао је једном један епископ, изузетно снажан, по имену Јеротеј, који се подвизавао у скиту Свете Ане. Када је одлазио, док је узјахивао мазгу, подигле су му се панталоне и откриле су му се отечене ноге. Оци притрчаше да му помогну и када угледаше његове ноге, силно се уплашише. Он то разумеде и рече им: „То су ми најлепша уздарја Божија, молим Га да ми их не одузме.“
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Старац је боравио у манастиру Есфигмен од 1953-1955. год

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *