НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА – БЕСТИДНОСТ И НЕДОСТАТАК ПОШТОВАЊА
 
„Поштуј оца и матер своју“[1]
 
Докле су стигла данашња деца! Не могу да поднесу ни једну реч а камо ли да поднесу по који ударац. Немају поштовања, него су егоисти и нервозни. Злоупотребљавају слободу. Дете каже својим родитељима: „Пријавићу вас полицији“. Недавно је дете, које има петнаест година и које је направило велики прекршај, када га је отац ошамарио, написало тужбу и тужило оца суду. А отац на суђењу каже. „Неправедно ми судите, јер да га нисам тада ошамарио, затворили би моје Дете у затвор. Тада не бисте патили ви, него бих ја патио“. Приђе дечаку, удари му два шамара и рече: „Због ова два шамара ме осудите, а не за онај. Сада ме ставите у затвор, јер сам га ни због чега ударио“,
Желим да кажем, докле су стигла деца. На овај начин данас размишљају. Некада су нас родитељи грдили, ударали нам шамаре, али нам није дошла никаква зла помисао. Примали смо и батине као миловање, а да се и не супротстављамо и да не испитујемо да ли смо погрешили много или мало. Веровали смо да су и батине за наше добро. Знали смо да нас родитељи воле и када нас милују и када нас љубе и када нас ошамаре. Јер и шамар и миловање и пољубац родитељски, све – како би се рекло – је из љубави. Кад родитељи ударе своју децу, срце им уздрхти. А дете, када добије шамар, заболи га образ. Већи је бол у срцу родитеља, од бола на образу. Мајка, шта год да ради деци, било да их кажњава или да их бије или да их милује, све то чини из љубави, и све то долази из истог материнског срца. Када, међутим, деца то не разумеју и када говоре бестидно; супротстављају се и тврдоглаве, тада изгоне из себе. благодат Божију, и тада подлежу одговарајућим демонским утицајима.
 
– Старче, зар не постоје и лоши родитељи?
 
– Да, али тој деци, која имају такве родитеље, помоћи ће Бог. Бог није неправедан. Дивље крушке су пуне горчине и трпкости. Ту на путу за Колибу расте дивља шљива. Од силних плодова лишће јој се не види. Ломе јој се гране. А гајене, упркос томе што их прскају, уопште не дају плод.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Изл. 20,12.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *