НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА – ПРЕВИШЕ БРИГА УДАЉАВА ЧОВЕКА ОД БОГА
 
Не отварајмо истовремено више фронтова
 
Људи се данас много расејавају због тога што не живе једноставним животом. Отварају многе фронтове и губе [битке] због превише брига. Ја ћу довести у ред једну, или две ствари, а после ћу мислити на друге. Никада не радим много ствари истовремено. Сада размишљам како да урадим ово; завршавам то и онда размишљам како да обавим нешто друго. Јер ако не завршим једно, ла започнем друго, нисам спокојан. Када неко има да обави много послова одједном, просто полуди. Само да размишља о свему томе [једновремено], снаћи ће га схизофренија.
Беше дошао у моју келију један младић који је имао психолошке проблеме. Причао ми је колико се мучи, јер је од родитеља наследио преосетљивост итд. „О каквој наследној преосетљивости ми говориш?“, рекох му. „Као прво, неопходан ти је одмор. Затим заврши факултет, узми диплому, потом иди у војску, а онда потражи посао.“ Послушао ме, јадник и напокон пронашао свој пут. На тај начин људи и себе проналазе.
 
Старче, и ја се лако замарам када радим. Не разумем зашто.
 
– Оно што теби недостаје је стрпљење. А разлог што немаш стрпљења је то што се хваташ многих послова одједном. Расипаш снагу на много страна и брзо се умориш. Томе је делимично крива и твоја нервоза, јер ти имаш и усрдности, па се секираш.
Када сам био у општежићу, био је са мном у столарској радионици на послушању стари Исидор. Он јадник уопште није имао стрпљења. Започео би да прави прозор, онда би почео да се нервира, па би узео да прави врата, изнервирао би се и почињао греде. Све би остављао на пола, ништа није завршавао. Губио је комаде дрвета, а друге би исекао погрешно. Тако се човек убија од посла, а не уради ништа.
Има неких који се, иако имају ограничене способности и могу да обаве само један, или два посла, хватају многих послова, па се заплету и збуне и на крају не обаве ништа ваљано, а за собом повуку и друге. Човек треба, ако је икако могуће, да обави само један, или два посла, да их ваљано заврши и да му мозак остане бистар и одморан, а потом да започне нешто друго. Јер ако се ум расејао, каквог духовног делања ће се после тога прихватити? Како ће се сећати Христа?

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *