НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА – ДОБА МНОГИХ УДОБНОСТИ, ЈЕДНАКО ДОБА МНОГИХ ПОТЕШКОЋА
 
Оскудица у многоме помаже
 
Старче, зашто се данас људи толико пуно муче?
 
– Зато што избегавају труд. Управо је овај комодитет заслужан за то што се човек разболи и што трпи. Све те олакшице учиниле су да свет у наше доба сиђе са ума. Ово мекуштво у данашње дане донело је собом многе болести. Раније кроз шта све људи нису пролазили, док не би узорали једну ораницу! Какав је то био напор, али и како је сладак био тај хлеб! У то време ни случајно не би могао да наиђеш на бачени комад хлеба! Ако би и наишао на путу на понеки комадић, подизао би га и љубио. Они који су претрпели окупацију, и дан данас кад спазе комад хлеба, остављају га у страну, док га остали бацају; не разумеју његову вредност. Данас се хлеб баца у ђубре, човек га не цени. Ма већина њих не зна да каже ни једно „слава Богу“ за благослове које добијају. Данас се живот одвија по принципу „лако ћемо“.
Оскудица у многоме помаже. Људи тек када буду нечег лишени, схватају вредност тога. Они који оскудевају свесно, уз расуђивање, са смирењем, из љубави према Христу, осећају духовну радост. Ако неко нпр. каже: „Данас нећу пити воде зато што је тај и тај болестан. Боже мој, не могу ништа друго да учиним“, и тако уради, Бог ће га оросити, не водом, већ духовном лимунадом, божанском утехом. НаМученом човеку пружи сасвим малу помоћ, и биће ти веома захвалан.. Једно лепо васпитано и из богате куће дете, какве год жеље родитељи му испуњавали, ништа више не може обрадовати. Може да има све живо а да пати. И све пред собом да растура. Док нека дечица, сирота, за сасвим малу помоћ осећају велику захвалност. Ако им се нађе пријатељ који ће им обезбедити путне трошкове до Свете Горе, колико ли само знају да захваљују и њему, и Христу! Могу се чути многа деца из богатих кућа како говоре: „Имамо све; зашто да имамо све?“ Чангризави су, зато што им је исувише добро, уместо да захваљују Богу и да помогну и понеком сиромаху. То је највећа незахвалност! Осећају се празнима, зато што им од материјалних блага ништа не недостаје. Долазе у сукоб са родитељима, јер им ови дају све на извол’те; одлазе и иду наоколо са једним ранцем на леђима. Родитељи им дају новац, зову их телефоном како не би бринули, а деца потпуно равнодушна. И на крају долази до тога да их родитељи траже. Један момак је имао све што би се могло пожелети, али ни у чему није налазио задовољства. Кришом је отишао од куће и спавао по возовима, како би мало осетио како изгледа мучити се. А био је из добре породице! А да је имао неки посао, и да је живео од свога зноја, имао би смисла његов труд, и осећао би олакшање и славио би Бога.
Данас већина не оскудева ни у чему, и зато људи нису усрдни. Ако ce човек не излаже труду и напору, не може да цени ни туђи труд. Какав је смисао у томе да се нпр. тражи лак посао, да ce на лак начин зарађује новац, па да се после призива невоља? Швеђани на пример, за све живо примају додатке од државе без да засучу рукаве, па зато и тумарају улицама. Оно за шта се они брину је магла, а опет имају стрес, зато што су на духовном пољу испали из колосека, као точкови који се бесциљно котрљају по путу и завршавају у провалији, кад се откаче са осовине.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *