НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ – БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ
 
Подвргавајмо испитивању помисли подозрења
 
Старче, шта помаже да избацим помисли подозрења?
 
– Да ли је све увек онако како изгледа? Увек стави знак питања на крају сваке помисли, кад већ обично све видиш са леве стране, а исто тако додај и понеку добру помисао о другима, како не би сагрешила судећи другима. Још је боље ако ставиш два знака питања. Ако ставиш три, то је још боље. Тако се ти умириш, а служи и теби на добробит, али чиниш добро и другоме. Иначе, од помисли слева се нервираш, узнемирена си, забринута, а онда и духовно себи шкодиш. Када на све што видиш гледаш са добрим помислима, убрзо ћеш видети да је све стварно тако, како си видела имајући добре помисли. Испричаћу ти нешто како би видела шта чини помисао слева. Једнога дана дође у колибу један монах и каже ми: „Стари Харалампије је маг. Изводио је магије.“ „Ма шта причаш, човече? Није ли те стид?“ кажем му ја, „Да“, каже ми он, „видео сам га једне ноћи, по месечини, како нешто мрмља и просипа нешто из некаквог балона по башти.“ Одем једнога дана код старог Харалампија. „Како си, Харалампије?“ – ословим га. „Шта то радиш? Неко те је видео како нешто просипаш из балона по башти и мрмљаш нешто себи у браду.“ „Тамо у башти има љиљана, па сам пошао да их залијем. Говорио сам успут „Радуј се, Невесто Неневесна!“ и залио један љиљан. Па онда опет, „Радуј се, Невесто Неневесна!“ па залио други љиљан… Напунио сам поново балон и заливао их даље.“ Видиш ли? А други га је сматрао магом!
Видим, неки мирјани имају тако добре помисли! Док се други, јадници, толико муче због нечега што не само да не постоји, него то ни ђаво не би могао да смисли! Једном, када је падала киша после дуготрајне суше, осетио сам такву благодарност према Богу, да сам седео у колиби и без престанка говорио: „Хвала Ти милион, два милиона пута, Боже мој.“ Напољу, а ја то нисам знао5 био је један мирјанин који ме је слушао. Када ме је после видео, рече ми: „Оче, саблазнио сам се. Чуо сам те како говориш „милион-два милиона“ и рекох: „О чему то говори отац Пајсије?“ Шта сам могао да му кажем? Ја сам мислио на захвалност Богу због кише, а он је мислио да сам бројао новац. И да је био неко други, могао је да дође да ме увече опљачка, да ме распали неком батином и да напослетку ништа не нађе, Једном другом приликом, дошао је неки човек коме је дете било болесно. Примио сам га у црквици. Када сам чуо какав проблем има, рекох му да бих му помогао: „И ти треба нешто да учиниш да би ти дете добило помоћ. Не правиш метаније, не постиш, новаца немаш да дајеш милостињу, кажи Богу: „Немам ништа да жртвујем за здравље свога детета, па ћу покушати бар да оставим цигарете.“ Јадник је био дирнут, па ми је обећао да ће то да учини. Пошао сам да му отворим врата, јер је требало да крене, а он остави упаљач и цигарете у црквици, испод Христове иконе. Нисам то приметио. После њега уђе један младић у црквицу, нешто је хтео да ми каже; и после је изашао из црквице и запалио цигарету; Кажем му: „Момче, није у реду да пушиш овде, удаљи се бар мало.“ „А је ли у цркви дозвољено пушење?“ – каже он мени. Видео је кутију цигарета и упаљач које је оставио отац болесног детета и помислио да ја пушим. Пустио сам га да оде са том помишљу. Добро, чак и да пушим, зар бих пушио у цркви? Видите ли шта је помисао?
 
Старче, колико сумња и неповерење могу да нашкоде души?
 
– Према количини сумње је и штета. Неповерење доводи до депресије.
 
А како се лечи?
 
– Добрим помислима.
 
Старче, ако човек увиђа да је пао једанпут, зар му то не помаже?
 
– Ако падне једном, није страшно. Али ако падне два пута, пострадаће. Човек мора да буде опрезан, јер ако је однос један према хиљаду да није онако како смо мислили да јесте, пропали смо. Када сам био у општежитељном манастиру, једном, на Велику Четрдесетницу, један стари монах, отац Доротеј, пржио је тиквице у тигању. Видео га је један брат баш у тренутку када их је стављао у тигањ, па ми рече: „Да видиш, стари Доротеј пржи барбуне и то оволико велике!“ „Ама“ кажем ја њему, „није могуће да стари Доротеј на Велику Четрдесетницу пржи рибу.“ „Али јесте“, каже он опет, „видео сам га својим очима: пржио је оволике барбуне!“ Стари Доротеј је пре петнаест година дошао на Свету Гору и био је као мајка. Кад би видео неког слабуњавог монаха рекао би му: „Дођи овамо, имам да ти кажем једну тајну“, па би му давао тахини са туцаним орасима, или нешто друго. О старијим монасима је на исти начин бринуо. Одем ја после овог разговора код старог Доротеја и имам шта да видим! Пржио је тиквице за болницу!
 
А ако се, старче, помисао подозрења о некоме покаже као тачна?
 
– Ако се и деси да се једном покаже као тачна, значи ли то да ће сваки пут бити истините такве помисли? Уосталом, откуд знаш да Бог није допустио да она помисао испадне истинита, да би други полагао духовне испите из смирења?
Разуме се, човек мора да пази да и он сам не даје повода да би други изводио погрешне закључке. Да би неко, на пример, имао злу помисао о теби, можда он сам поседује страсти, али и ти си му можда дала за то повод. Ако упркос томе што си ти била пажљива, други помисли нешто на твоју штету, онда слави Бога и помоли се за њега.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *