ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ – О БОЖИЈОЈ И ЉУДСКОЈ ПРАВДИ
 
Монашка права[1] задржава Христос за вечни живот
 
Старче, шта је то право?
 
– Реч „право“ припада световном начину размишљања. Што год је човек световнији то више права има. А што је ближи духовности, то има мање права. Нарочито монах има само дужности, нема права ни на шта. Хоћу да кажем да не треба да захтева ни од кога ништа. Ако монах тражи права у овом животу, а одрекао се свега за љубав Христову, чини огромну грешку. На тај начин хули на Христа, на монаштво. Световни људи имају многа права: они су лаици. Права монаха, али и људи окренутих духовности, задржава Христос за вечни живот.
Реч „право“ појављује се данас код многих младих, па чак и код младих монаха. Неки млади монаси не знају зашто су постали монаси и шта значи монаштво и зато поседују световни дух, некакав необичан начин размишљања, људско осећање за праведност, у сваком погледу. То људско осећање за правичност произашло је из v европског духа, а успело је да се увуче и у монаштво.
У данашње време, међу монасима човек често може да сретне овакав став: „Не повређујем другога, не желим да ме други повреди, нисам неправичан, исправан сам.“ „Урадио сам“, кажу неки, „свој посао, помогао сам тамо, завршио сам. Исправно сам поступио. Даље више није мој посао, одлазим. Идем у келију да изучавам духовне књиге.“ Не занима их да ли се други лоше осећа, или има главобољу и не може да ради, или пак, ради мање зато што је служио бденије, па је уморнији од њега. Или кажу: „Ово је моја порција: имам на њу право“, не гледајући да ли је други мршавији, или му организам има бржи метаболизам, па има потребе за више хране. На крају завршавају на томе да се само налазе на пољу духовности, али им је ум обликован на потпуно световни начин и зато имају потпуно световни начин размишљања. Знате ли како је то када гледате духовне људе који на све гледају на световни начин? У мањој, или већој мери, код неких монаха сам запазио ово: пост, молитву, служење, послушан,е, све то обављају. Носе монашку расу, али према свему се односе као људи из света, јер добро пазе да им нико ништа не приговори, како не би трпели неправду. То значи да у себи носе световно осећање за правичност, а понекад не стигну ни дотле. Хајде, па сада води са њима разговоре о духовним темама. Они све уређују тако да једном Христос не би имао проблема да са њима среди… рачуне! Али Христос прати свакога, колико неправде подноси и наградиће га у складу са тим, а они хоће сами да „среде“ своје рачуне.
Уопште сам огорчен данашњим начином мишљења које налазим код неких младих монаха. Потпуно су под утицајем људске правичности! Па како да се уклопи људска правичност у духовни живот? Ма ни у световном животу не можеш да изиђеш на крај са људском правичношћу, а камо ли у духовном. Када сам био у општежитељном манастиру, сви су гледали како да се за нешто жртвују. За време обављања послова, за време обедовања, у свему постоји овакав дух: мислити прво на ближњег! И зато живе у рају. Ако су, на пример, за трпезом, свако се труди да поједе што мање, како би више остало за другог. Чак и кад би сам био болестан, не би то узео у обзир. Жртвовао би се. Није му падало на памет да помисли: „Неће му чинити добро ако поједе више.“ Оног тренутка када монах почне да пази да му не нанесу неправду, да се много не умори, да му не пропадне труд, то је као да не верује да постоји Бог, да постоји вечни живот, Судњи дан. Чак и када ради мало више, ни то није узалуд. Само труд животиња је узалудан. А оне, јадне, и поред тога што смо ми узрок њихових мука (после првог греха природа стење заједно са човеком) жртвују се за нае! То је страшно! Видите, колико трпе дивље животиње, када их ране ловци! Поломе им ноге, па не могу да трче, веће животиње их раздиру и једу, а оне немају никакву награду! Човек, ако их не разуме, није човек. Зато му је Бог дао мозак да поступа исправно и да нађе свој пут. Ја не кажем да треба да се убијате од умора, али треба да улажете труд.
 
То значи, старче, да желите да нам срце трепери, да чезне да пружимо олакшање ближњему?
 
– Да, јер када гледаш како да олакшаш ближњему, а саму себе потпуно препустиш Богу, никада не осећаш умор. А ако се и умориш, па кажеш да си се уморила, готово је, све си изгубила. Шта, да ти плати Бог твоју злу срећу? Никако!
Колико год можете, трудите се да олакшате другом. То је духовни напор којим треба да се бавите. Чак и да се подвизавате, не користи, јер, ако човек не чини духовни напор о коме говорим, налази се на другој таласној дужини од оне на којој је Бог. Све тада бива узалуд, и покајање и пост… То вам не говорим да се не бисте кајале и постиле, већ да неко не би помислио ако чини ово, и оно, да је све уреду!
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Реч „право“ у монашком језику означава тежњу монаха да правда самога себе и захтев да задовољи било какву жељу која потхрањује његов егоизам.

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *