НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ГРЕХ МУЧИ ЧОВЕКА
 
Искушења у нашем животу
 
Бог допушта искушења онолико колико то може да поднесе наш духовни узраст. Понекад допушта да учинимо неки мали грех, на пример, малу непажњу, како бисмо други пут били буднији и како бисмо, тачније, избегли неко веће зло које би нам нанео ђаво. Понекад пушта ђавола да нам смета, да нас искушава. Ми, у ствари, полажемо испит, и уместо да нам ђаво чини зло, он нам, у ствари, чини добро. Сетите се старца Филарета који је говорио: „Чедо, ако данас ниси имао ни једно искушење, то је занемаривање Бога.“[1] Желео је свакога дана да се бори са искушењима, како би био од Христа овенчан.
Снажан човек, као старац Филарет, не избегава искушења, већ говори Христу: „Пошаљи ми, Христе, искушења и подари ми храбрости да се са њима борим.“ Слабић би, међутим, рекао: „Не дозволи, Христе, да западнем у искушење,“ „Не уведи нас у искушење…“ (Мт. 6,13). А ми, често, када западнемо у искушење, кажемо: „Ја сам само човек, не могу више да издржим!“ а требало би да кажемо: „Ја нисам човек, већ нечовек. Мој Боже, помози ми да постанем човек.“ Не кажем да треба да јуримо за искушењима, него, када нас задесе, са њима треба да се суочимо истрајно и уз молитву.
У свакој духовној зими треба трпељиво и пуни наде да чекамо духовно пролеће. Највећи напади обично су тренутни и ако их у том моменту избегнемо, пролази и одлази цела чета демона и ми смо се извукли. Тек када се човек сједини са Богом, нема више напада искушења. Може ли ђаво да нанеее икакво зло анђелу? Не може, бива сажежен.
ДухОвни живот је веома једноставан и лак. Ми га чинимо тешким, јер не водимо духовну борбу на исправан начин. Са мало труда и много смирења и поверења у Бога, човек може много да узнапредује. Јер тамо где постоји смирење, нема места за ђавола, па према томе, не могу да постоје ни искушења.
 
Старче, може ли човек да упадне у грех са допуштењем Божијим?
 
– Не, претешко би било тврдити да Бог даје допуштење да згрешимо. Бог никада не даје допуштење да сагрешимо. Допуштење дајемо ми сами, па долази ђаво и напада нас. Када се, на пример, узгордим, терам од себе благодат Божију, одлази мој анђео чувар, долази онај други… анђео, ђаво, и ја разбијем нос. То је моје допуштење, а не Божје.
 
Да ли је исправно дa кажемо, када паднемо, „кушач ме је оборио“?
 
И ја често чујем да неки људи кажу да је кушач крив што се злопате, а у ствари, сами су криви, јер се нису на исправан начин суочили са ситуацијом. А опет, ђаво је ђаво. Може ли он да нас задржи од зла? Он ради свој посао. Не треба све да свалимо на ђавола. Један послушник, који је живео са својим старцем у једној колиби, једном, када је накратко остао сам, узео је једно јаје, ставио га на кључ – то је био један од оних великих, старинских кључева – и испод упалио свећу, да скува јаје! Изненада дође старац и види га. „Шта радиш то тамо?“, упита старац, а онај му каже: „Ево, старче, ђаво ме натерао да овде скувам једно јаје.“ Тада се зачуо један бесни глас: „Ту вештину ја нисам знао! Научио сам је од њега!“ Ђаво понекад спава, а ми га призовемо.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Види rspovToi; Fla’ioiou ‘Аушрегтоо, ‘АушреТтт Патеред ка1 ‘Ajiopsin-ка, о 63.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *