ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ИСПИТИВАЊЕ САВЕСТИ
 
Наопака савест
 
Старче, ви често говорите да човек мора да пази да не стекне наопаку савест. Како се ствара наопака савест?
 
– Када је човек у миру са својом помишљу, он гази своју савест. А ако се дуже времена мири са помишљу, он ствара нову, сопствену савест, савест која је само њему по мери, а то значи наопаку савест. Онда, међутим, нема у себи спокојства, зато што наопака савест не може да донесе унутрашње спокојство. Видиш, чак и када неко сагреши, а други му каже: “Ниси ти био крив, зашто се жалостиш?”, или се претвара да није разумео у чему се састоји његово сагрешење, у оба случаја не налази спокојство. Има људи који иду код гуруа, или сличних, и када схвате да су на погрешном путу, дођу да ме питају. И ако им кажем нешто да им помогнем, свеједно остају при своме: “Ма, не, то у шта верујемо је исправно.” “Добро, будући да је исправно и ти у вези са тим немаш преиспитивања, зашто си дошао мене да питаш?” Међутим, иако немају мира у ономе што је погрешно, остају упорни, настоје, на све начине, да нађу некакво лажно спокојство, али истинског починка не налазе.
 
Може ли човек, старче, читавог живота да живи са наопаком савешћу?
 
– Ако верује у своју помисао, може.
 
А како може да је исправи?
 
– Ако размишља смирено, ако нема поверења у своју помисао и ако о њој разговара са својим духовником.
 
Може ли човек, старче, ако је осетљив, да створи наопаку савест?
 
– Ако је у стању да створи наопаку савест, ни његова осетљивост сигурно није права. Једна неправилност ствара другу неправилност. Има их који кажу: “Ја сам осетљив”, а према другима се опходе као дивљаци и киње их без разлога.
 
Старче, да ли се савест оних који се оправдавају окаменила?
 
– Онај ко се оправдава има још неке гриже савести у себи. Он није неосетљив. А када неко није неосетљив, боли га његова грешност, а касније долази и утеха Божија. Али онај ко је створио наопаку савест, стиже и до неосетљивости: он се хвалише злочином. Видео сам људе који, иако су починили злочине, о њима говоре тако да те злочине приказују као подвиге. Јер, ако неко развије наопаку савест, то није просто окамењеност, већ нешто много више од тога. Када сам био у манастиру Стоми, у Коници, дође један и рече ми: “Хоћу да се исповедим.” Ја му кажем: “Ја нисам свештенослужитељ.” А он ће: “Не, ја хоћу теби све да кажем.” Биле су тамо и неке жене које су дошле на поклоњење. “Боље би било да сада одете”, кажем им. “Не”, каже им онај, “не смета, само ви останите”. И поче да приповеда нашироко шта је све починио у младости: “Када сам био млад, отишао сам да изучим обућарски занат, али ми се стално спавало, јер сам ноћу одлазио у крађу са једном бандом. У нашем крају био је један чауш[1] који нам је рекао: “Идите да крадете. Ја хоћу два овна. Остало крадите што год вам је воља.” Отишли смо тако у хришћанске куће, ја сам скинуо огртач, ударио псе по њушци једном батином од грабовине, коју сам понео са собом, и ушли смо унутра. Узели смо два овна, а јагњади колико год смо могли. Овнове смо дали чаушу, а јагњад смо сакрили у своју шталу. Чауш нас је одмах стрпао у затвор. Газде који су нас видели у крађи одмах су ујутро отишли у полицију и рекли: “Тај и тај су нас покрали.” “Ма ти људи су у затвору! Зашто их клевећете? И измлати га…” Једном смо отишли до једног стада,које су чували један млади влах, висок момак, ето толики, и његов отац. “Како сад да уђемо? Бацили би нас као на гомилу, као палидрвца” рекоше ми моји. Узмем, онда, сачмару, нанишаним момка и… бум! Он се сложи доле. Његовог оца вежем… Крали смо до миле воље…” Све то је описивао као своје велике успехе, и све време се смејао! Ето, куда води наопака савест!
А познавао сам и једног полицајца који је службовао у одељењу за транспорт и који је, јадник, непрестано плакао, зато што је једном био у пратњи возила које је превозило, из једног затвора у други, неког затвореника који је био на војном суду осуђен на смрт и кога су убили, зато што је починио многе злочине. Тражио је и пронашао његову родбину да им се извини, али његов брат, који је био у Америци, му одговори: “Требало је још раније да га убију, јер би многи невини људи остали у животу.” Видите, колика је разлика између овог и оног претходног случаја! Овај човек је себе сматрао кривцем само зато што је, по наређењу, био у службеној пратњи једног криминалца, а онај други је причао о злочинима које је починио као да су подвизи и хвалио се њима!
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. У старо време, чауш је био командир чете која је имала и војна и цивилна овлашћења, нека врста шефа полиције у турско доба.

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.