НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
РАЗГОВОРИ О ДУХОВНИЦИМА – СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ
 
Саговорник: Панајотис Сотирхос, новинар и писац
 
К. Ј.: Господин Сотирхос је већ једном приликом био толико љубазан и добар да нам исприча неке појединости из свог богатог искуства о старцима, којима је посветио и неколико својих књига.
Као прво, господине Сотирхос, хајде да кажемо неколико речи о томе шта су то старци, та јединствена појава у нашој Православној Цркви!
 
Панајотис Сотирхос: Реч „старац“ нема, разуме се, никакве везе са животним добом: то је духовни термин и односи се на духовну одговорност, јер старац је пратилац душа, руководитељ до спасења, он је руководитељ у Христу. Зато треба да се сетимо да је први Старац, руководитељ свих нас, сам Господ.
Институција старца налази се у самој основи нашег Православног Предања. Увек је наша Црква имала и има светитеље и старце као духовне водиче.
 
К. Ј.: Да кажемо сада нешто о светошрском старцу Пајсију. Били бисмо посебно дирнути да чујемо и нека ваша сећања.
 
П. С: Када га је неко упитао како да у свету живи духовним животом, старац Пајсије је одговорио:
– Расејавање ума на животне проблеме и испразне ствари, чини и душу растрзаном. Окрени се према унутра, према необрађеном винограду своје душе, како би ишчупао из корена сав трновити коров зла из њега и како би посадио на његово место врлине. И пази, јер то делање уопште није лако. Мукотрпно је и тражи много стрпљења. Наићи ћеш на изузетно много тешкоћа. Много би ти користиле разне отачке књиге, које, срећом, ових дана није тешко наћи. У њима ћеш наћи све што желиш, све што ће ти бити потребно. Безбедно ће те извести на духовни пут. Само треба да их читаш са смирењем и уз молитву.
 
К. Ј.: То, другим речима, значи да човек треба да преобрази свој живот у такав да се у његовом средишту налази Богочовек, дакле, да свој живот преобрази у богочовекоцентричан живот.
 
II. С: Управо тако.
 
К. Ј.: И да прекине са тим безумним антропоцентризмом који влада.
 
П. С: Неко је затражио од старца Пајсија да каже нешто о молитви. И он је рекао неколико уводних речи:
– Беседа о молитви никада се не завршава, зато што се ни молитва никада не завршава.
Ова старчева мисао налази се у основи нашег постојања, а хоће да каже да се, све док живимо и постојимо, налазимо у непрекидној вези са Богом Оцем. Та дијалошка веза постоји, макар и ћутали, макар је само доживљавали, она представља стање молитве. Довољно је да постоји сећање, довољно је да постоји свест – то је оно што називамо личним доживљајем – то јест, да осећамо у себи своју слабост, своје грехе, своје потребе и да имамо свој однос према Богу. То је неисцрпан говор молитве који се никада не завршава. Старац је још рекао:
– Молитва је разговор са Богом. Не могу да кажем шта осећа човек док се моли. Једино што треба да знате је да душа хришћанина вапи да се непрестано молите.
 
К. Ј.: И Апостол Павле нас је на једном месту позвао да се непрекидно молимо.
 
П. С: Желео бих још нешто да кажем, јер то је феномен нашега доба, а тиче се људских права, о којима су се развиле толике теорије. Старац нам је о томе рекао неколико веома значајних речи:
– Колико је човек духовнији, то мање права има. у овом животу. Духовни човек нема никакво право у овом животу. Обавезан је да буде трпељив и да прихвата неправду. Његова права чува Бог за онај живот.
Али, међутим, објашњава старац, ми често, због своје глупости, тражимо да добијемо права овде. Међутим, људска правда нема никаквог значаја за духовног човека. Она је само кочница за неправедне људе.
 
К; Ј.: То је веома лепо и показује са колике висине је гледао старац Пајсије.
 
П. С: Да, зато што је превазишао оквире логике овога света. А у једној другој прилици, старац је рекао:
– Када човек верује у Бога у Христа, у будући живот, онда је овај живот овде за њега испразан. У овом животу, овде, треба да спреми пасош за онај други. И ако му неко нанесе неправду, он се радује, јер је нешто „уложио на штедну књижицу“ за небески живот. Уколико више неправде доживљава од других људи у овом животу, то више „штеди“ за будући живот.
О невољама је старац говорио како прочишћавају човека, како нема ничег узвишенијег од невоља кроз које пролазимо и како оне, по узвишености, превазилазе чак и умносрдачну молитву.
У наставку је старац навео речи оца Тихона, Светогорца руског порекла, једне свете душе, који се упокојио пре извесног времена: „Молитва „Господе Исусе Христе…“ сто драхми; „слава Богу“ хиљаду драхми.“ На тај начин је хтео да нагласи да славословље Богу има већу вредност, нарочито ако човек пати и каже: „Слава Теби Господе“. А то, наравно, није лако.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *