НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ИСКУШЕЊА У НАШЕМ ЖИВОТУ – „ПРОЂОСМО КРОЗ ОГАЊ И ВОДУ…“
 
За време страдања Бог даје истинску утеху
 
Бог види изблиза мучење Своје деце, па их теши као добри Отац. Шта мислиш, зашто жели да види Своје чедо како се злопати? Све његове муке, сав плач, све то узима у обзир и после награђује. Само Бог може у страдањима да пружи истинску утеху. Зато човек, који не верује у истински живот, који не верује у Бога, да би од Њега затражио милост у искушењима кроз која пролази, пада у потпуно очајање и његов живот губи смисао. Увек остаје без помоћи, без утехе и у мукама у овом животу, али своју душу осуђује и у вечности.
Међутим, људи који живе духовним животом, пошто се са свим искушењима суочавају поред Христа, немају само своја страдања. Сабирају многобројне горчине других, али упоредо сабирају и много љубави Божије. Када појем тропар „Не вјери мја человјеческому предстадељству, Пресветаја Владичице“, понекад застанем код стиха „но прими мољеније раба твојего.,.“. Пошто нисам ни у каквој невољи, како да кажем „скорб бо обдержит мја, терпјети не могу“?[1]
Када се човек са духовношћу суочава са страдањима, онда страдање не постоји, јер, када се човек у духовном смислу правилно постави, све изгледа другачије. Ако човек повери горчину свога бола слаткоме Исусу, горчине и њихови отрови претварају се у мед.
Када човек проникне у тајне духовног живота и тајинствени начин дејствовања Божијег, престаје да се жалости због било чега што му сe дешава, јер са радошћу узима горке лекове које му прописује Бог зарад здравља његове душе. Све то сматра успехом своје молитве, пошто непрестано иште од Бога да му очисти душу. Али када човек на световни начин гледа на искушења, мучи се. Будући да Бог све нас прати, човек треба у потпуности да Му се преда. У супротном се много мучи: човек би хтео да све буде како он хоће, али то не бива тако и спокојства нема.
Било да је човек сит, или гладан, било да га хвале, или куде, треба да се радује и да на све гледа смирено и трпељиво. Тада ће му Бог непрестано даривати благослове, све док му душа не доспе дотле да не може више да прима, да не може више да поднесе доброту Божију. И што више духовно напредује, то ће бити више кадар да увиђа љубав Божију и да се топи од Његове љубави.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Стих Малог и Великог Утешитељног Канона Пресвете Богородице: „Не ввјери мјачеловјеческому предстатељству, Пресветаја Владичице, но прими мољеније раба твојего; скорб бообдержит мја, терпјети не могу демонскаго стријељанија, покрова не имам, ниже гдје прибјагну окајанниј, всегда побјеждајем и утјешенија не имам развје тебе Владичице мира, упованије и предстатељство вјерних, непрезри мољеније. моје, полезно сотвори.“( Велики часослов, Москва, Паломник, 1996.)

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *