НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ЗАВИСНОСТ ОД НЕБА – ПРОМИСАО БОЖИЈИ
 
Препустимо се промислу Божјем
 
Ко год следи доброчинство (осети доброчинства) Божије, научи да начини самога себе зависним од промисла Божијег. Осећа се тада као детенце у колевци које заплаче, чим га мајка за тренутак остави, и плаче све док му се мајка журно опет не врати. Ако се човек потпуно препусти Богу, има велику предност. Када сам први пут отишао у манастир Стоми, нисам имао где да се сместим, јер је цео манастир био претворен у војну базу. Пронашао сам угао уз манастирски зид, ставио сам нешто одозго да га мало покријем и онде сам проводио ноћи седећи, јер није било простора да се испружим. Једнога дана дође један јеромонах, мој познаник, и каже ми: „Добро, како можеш да боравиш овде?“ „А зашто да не? Имају ли људи из света нешто више него ми? Када су Каранису рекли, онда када је тражио кредит, „па ти немаш отаџбину“ он рече: „Стећи ћемо је“. Ако световни човек може такву веру да има, зар да ми немамо поверења у Бога? Пошто је Пресвета Богородица устројила да се нађем овде, зар неће да се побрине за свој манастир, када за то дође време?“ И заиста, како је Богородица полако све устројила! Сећам се када су мајстори мешали бетон за бетонску плочу за монашке келије које су биле изгореле, није било довољно цемента. Недостајала је трећина целе количине која је била потребна да се заврши посао. Дођу мајстори код мене и кажу: „Немамо више цемента за бетон да се заврши плоча.“ „Ништа не брините, само ви наставите са послом.“ Нисмо никако могли да довеземо нову количину цемента, јер су и мазге и волови били заузети пословима у пољу. Требало је да мајстори пешаче два сата до Конице, а друга два сата им је било потребно да оду на њиве да нађу теглеће животиње. Када да оду и када да се врате? Осим тога, људи су имали и свога посла, нису могли да дођу сутрадан. Гледам, успели су да заврше две трећине бетонске плоче. Уђем у цркву и кажем: „Шта ће сада бити, Пресвета Богородице моја? Молим те помози нам.“ И изиђем из цркве…
 
И шта је онда било, старче?
 
– Бетонска плоча је била завршена, а цемента је још и преостало!
 
Јесу ли мајстори то приметили?
 
– Како да не примете? Понекад нам Бог и Пресвета Богородица пружају велику помоћ!

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *