НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ – ТРАЖЕЊЕ ОПРАВДАЊА УДАЉУЈЕ БЛАГОДАТ БОЖИЈУ
 
Тражење оправдања спречава духовно напредовање
 
Када кажу, старче, да оправдавање не постоји у Светом Писму, шта под тим подразумевају?
 
– Да се ни на који начин не оправдава тражење оправдања.
 
Дешава ми се, старче, да тражим оправдање за своје поступке, а у ствари, изгледа да такво оправдавање није особина монаха.
 
– Тражење оправдања не само што није особина монаха, него нема никаквог додира са духовним животом. Треба да схватим да грешим. А када за себе тражим оправдање, изопштавам се из заједнице са Богом и лишавам се благодати Божије, јер благодат Божија не силази када сам у заблуди. Од оног тренутка када човек тражи оправдање за оно што не може да се оправда, изолује се, усамљује се од Бога. Та усамљеност је као… изолација од гуме између човека и Бога. Може ли кроз гумену изолацију да пролази струја? Не може. Тако човек улази у изолацију. Јача изолација него што је оправдавање не постоји за благодат Божију! То је као да подижеш зид да би одвојила саму себе од Бога, па тако губиш и пресецаш свако општење са Њим.
 
Ви, старче, често кажете: „Покушајмо бар да стекнемо темељ духовности. “ Шта је темељ духовности?
 
– То је смирено признавање сопствене огреховљености и да човек бар свесно не оправдава самога себе када је крив и када му због тога приговарају. То је да не тражи за себе оправдање и када није крив и када га за нешто оптужују. То је најбоље. Онај ко за себе тражи оправдање не може ни да напредује, а при души му је све теже. Неће нас Бог обесити ако у нечему погрешимо, већ грешимо ако свој грех оправдавамо. Никако не треба за своје грехе да тражимо оправдање и да то сматрамо природним.
 
Ако ми кажу да сам нешто погрешила, а ја не схватам колико сам погрешила, да ли треба да питам, како бих други пут пазила, или треба да ћутим?
 
– Ако пођеш од тога да мислиш да си погрешила за четвртину, а у ствари погрешила си само двадесетпетину, ниси ли на добитку? Увек додај тежине своме греху. Ево какав духовни напор треба увек да чиниш: пронађи где си погрешила, ухвати саму себе у греху. У супротном грех ће ухватити тебе, оправдање ћеш наћи, али не и душевни мир.
 
Ако неко, старче, има навику да за cвoje грехе тражи оправдање, али после призна да је погрешио и затражи опроштај, дали има добробит од тога?
 
– Од тога му, у најмању руку, остаје искуство и ако уме да га употреби, имаће добробит. И ако Бог каже: „Па пошто је разумео и покајао се, да му нешто и дам за то“, онда ће добити нешто и од оног другог блага, блага покајања.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *