НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ – ТРАЖЕЊЕ ОПРАВДАЊА УДАЉУЈЕ БЛАГОДАТ БОЖИЈУ
 
Ономе ко себе оправдава не може се духовно помоћи
 
Приметио сам да данас, били млади, или стари, сви налазе оправдање са некаквим сатанским начином размишљања. Ђаво им је за све дао тумачење на свој начин и тако су они, у ствари, удаљени од стварности. Оправдавање је сатански уобличено тумачење.
 
А како то, старче, да неки људи за сваки разлог имају противразлог?
 
– О, страшно је разговарати са човеком који има навику да се оправдава! То је као да разговараш са ђавоиманим! Сви они који непрестано траже неко оправдање – Бог нека ми опрости – имају ђавола за старца. То су људи на непрестаним мукама. Никада немају мира. Оправдавање су развили у читаву науку. То је као када лопов по целу ноћ не спава размишљајући о томе како ће успешно да украде. Тако и они, непрестано размишљају како ће да нађу оправдање за ову, или ону своју ману. Или, као што неко размишља о томе како да нађе прилику да учини неко добро, или како да се смири, тако они размишљају само о томе како да нађу оправдање за оно што сe не може ничим оправдати. Постају адвокати! Не можеш са њима да изиђеш на крај. Као да разговараш са самим ђаволом. Ево шта се мени догодило са једним! Док ја њему говорим: „Није право ово што чиниш, на оно треба да обратиш пажњу, не идеш добрим путем, треба да поступаш овако и овако..“ он за што год кажем проналази оправдање и на крају ми каже: „Ниси ми рекао шта да радим!“ „Ама, човече, о чему ми све време говоримо? Говоримо о твојим манама и греховима, говоримо да си кренуо погрешним путем, а ти непрестано налазиш оправдања. Три сата се прегањамо око тога. Како ти нисам рекао?“ Дајеш му примере, чиниш све да схвати да је сатански егоизам како он гледа на ствари, да је под утицајем демона и да је, ако се не промени, изгубљен, а он, после свега каже: „Ниси ми рекао шта да радим“! Истина, зар то није да пукнеш од муке? Ако је неко равнодушан, прелази преко свега олако са: „није важно“. Али ако неко није равнодушан, кида се. Благо равнодушнима (безбрижнима – према овосветским бригама; прим. прир).
 
Али, зар не бисте желели, старче, да сте за сваки поједини случај заинтересовани?
 
– Ама, дете, равнодушан човек бар се не жалости без разлога. Има смисла заложити се и свашта поднети за човека у невољи. Али да се човек исцрпљује са онаквим, да му толико говориш и објашњаваш и да ти на крају каже: „Ниси ми рекао шта да радим“ и да непрестано све оправдава! Тако од човека постаје на крају демон! Страшно! Да је бар помислио на напор који улажеш – да не рачунамо муку, да би му помогао, да се бар мало променио, па види да се мучиш, напрежеш, не, ни то не узима у обзир!
 
Када се неко оправдава, старче, због неког преступа и ти му кажеш: „То је оправдавање“, а он настави са оправдавањем како би доказао да то није правдање, да ли је могуће да се он исправи?
 
– Како да се исправи? Па он сасвим добро разуме да је погрешио, јер га то мучи, али из егоизма не жели то да призна. То је страшно!
 
Јесте, али он каже: „Не помажеш ми; желим да ми помогнеш; не зовеш ме да разговарамо, ниподаштаваш ме.“
 
– Е, ту је поново у питању егоизам. То је исто као да каже: „Нисам ја крив, ти си крив што сам скренуо с пута!“ Ту се све завршава. Остави га. Није потребно да се било ко бави њиме, јер не помаже. Ни духовник, било старац, или игуманија не сноси одговорност за једну такву душу. То је сатански егоизам, а не људски. Од људског егоизма пати онај ко се неће смирити ако само каже: „Опрости“, већ неће више да проговори како би се правдао. Онај ко налази оправдања за себе када погреши, претвара своје срце у прибежиште за демоне. Ако не сломи свој егоизам, наставиће да греши још више и тај егоизам ће га сломити. Ако неко не зна колико је зло оправдавање, то може да му се узме као олакшица. Али, када то зна, или му други објасне, онда за њега нема олакшица.
Много је опрезности потребно ако хоћеш да помогнеш некоме ко је научио да се оправдава, зато што се често дешава овако: пошто се оправдава, значи да је много егоистичан, а онда, када му кажеш да није уреду то што је учинио, рећи ће ти још више лажи и наћи ће још оправдања, само да би ти доказао ово, или оно, да не испадне крив. Али, тако ти, која си хтела да му укажеш на грешку, постајеш узрок што је постао још већи егоиста и лажов. Онога тренутка када видиш да наставља са оправдавањем, не треба више ништа да му доказујеш. Помоли се да га Бог просветли.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *