ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА – УНУТРАШЊИ БЕСПОРЕДАК И СПОЉАШЊИ РАЗВОЈ
 
Јадници овога света облаче се онако какви су у души
 
Старче дајте ми благослов (= послушање).
 
– Благословим да чиниш духовни карневал као света Исидора[1] јуродива, како би изградио једну добру дволичност.[2] Видиш, јадници овога света славе своју светску дволичност, облачећи на себе оно што је у њима.[3] Некада су се људи маскирали само једном годишње, на покладе. Данас већина стално носи маску…. Некада си могао да видиш маскиране седмицу дана, док трају Покладе. А сада видиш свакога дана… Свако се облачи како му помисао каже! Људи су данас заиста постали чудни. Полудеше! Мало је оних који су прибрани, часни, било да су у питању мушкарци, жене или деца. Жене су, пак посебно грозне. Када сам данас ишао у град, видео сам једну са врпцом [у коси] оволико широком, као завој, са чизмама до горе и у сасвим краткој хаљини. Кажу ми: „То је мода!“ Друге, опет иду на овако танким штиклама! Ако им се мало искрене нога с тим, мораће да иду код ортопеда… А какве су фризуре, немој ни да питаш! Гледам једну другу – нека ми Бог опрости – какво је то људско биће? Са некаквим бесним изразом лица, са цигаретом у устима, пуши, а очи јој црвене! … Сада кажу да је неко правило да не пуше код куће кад имају малу децу. Међутим, та јадна деца су се родила… као сушене харинге! Људи страдају и од силних кафа, праве неке гримасе… Отишла је благодат Божија. Сасвим их је напустила!
Сећам се, када сам био на Синају, и тамо је било… ма не питај! Колико ме је само болело када сам гледао туристкиње који су долазили у манастир! Како је то било ружно! Као да сам гледао дивне византијске иконе, бачене на ђубре, само што су се ове саме бациле. Једном сам видео једну девојку која је носила нешто као фелон[4], и рекох: „Хвала Богу да неко носи нешто пристојно, макар и да личи на фелон, али бар није као ове друге“. Али кад се окренула,; имам шта да видим, све јој је било откопчано!
Докле је свет стигао! …Послали су ми слику једне невесте (= младе) да се помолим за срећу тог брака. Имала је на себи неку грозну венчаницу. Таква одећа је непоштовање Свете Тајне, и светог црквеног тла. Духовни људи а не мисле! Шта други да раде? То кажем због тога, што ако се у манастирима не држе правила, где ће их држати. Данас су људи изгубили сва мерила.
Раније када је било и Христа ради јуродивих, било је мање лудих на свету. Можда треба да замолимо јуродиве, да исцеле оне који су по природи луди, како би се боље видели они који су луди Христа ради? Данас свуда видиш и чујеш најчудноватије ствари. Каже ми један – осенио сам се крстом када сам чуо – да је данас модерно код ових лењиваца, да поцепају своју одећу, да је исеку па да после ставе закрпе. Добро, нормално је да неки радник изгледа тако, али да тако изгледа нека ленштина! …Тај што ми је то рекао, још је додао: „Да ти кажем, старче, нешто још чудније: моја жена је једном ишла у Омонију, и тамо је видела како дете из породице наших пријатеља, има панталоне исцепане од позади. „Дете моје, каже му, погледај се од позади…“ „Ма пусти ме, каже, то је мода“! Јадна та деца!
 
Старче, да ли је исправно то што неки носе на гардероби ликове Светитеља?
 
– Ако је на блузи или на мајци, добро, не смета. Боље је тако, него да ставе ђавола. Али ако је на панталонама, онда стварно не иде, онда је то безбожно. Има и побожних који раде такве ствари. Ето, када је Патријарх Димитрије ишао у Америку, неки су правили мајице са ликом патријарха и Цркве Свете Софије.
 
То су чинили из благочестивости?
 
– Па нису то чинили Јевреји, него хришћани. Има и неких који чине добра дела, као што постоје и добри лекари, а и шарлатани!
 
Старче, сво ово безакоње је под утицајем странаца?
 
– А одакле би било? Због тога су у моје време говорили: „Људи из Смирне су…“ Јер је то био приморски град и долазило је тамо много странаца. Свети Арсеније је био веома строг по овом питању. Била је тамо на Фаросу нека млада, која је носила некакву шарену смирнску мараму.Стално јој је Свети понављао да је баци и да носи онакву какву су носиле и остале жене. Али она га није слушала. Једнога дана, када је свети Арсеније виде да поново носи ту тарену мараму, рече јој строго: „Болештине Француске на Фаросу не желим. Ако не послушаш, децу коју ћеш родити, након што се крсте, отићи ће као анђели а ти нећеш имати коме да се радујеш“. И ни тада није послушала, и двоје деце јој умре. Тек тада дође себи, баци ону мараму, и оде код светог Арсенија да тражи опроштај.
 
Старче, да ли тамна одећа помаже у духовном животу ономе ко жели да постане монах?
 
– Да, тамна одећа много помаже. На тај начин се човек удаљава од света, док се шареном одећом везује за свет. Онај ко каже: „Ићи ћу у манастир и тамо ћу носити црнину. Ићи ћу у манастир и тамо ћу вршити правила“, такав ће и кад оде тамо, чинити црне (= лоше, погрешне) ствари. Када је неко у свету и када са радошћу чини оно што чине монаси и чезне за тим, такав се и свету духовно радује, и у монаштву ће напредовати два по два и три по три степеника.
 
Старче, често пута, млади који су побожни и који се облаче благочестиво имају много проблема са одраслима.
 
– Ако верују и ако то чине од срца, привешће и одрасле на своју страну. Знао сам једну девојку која је носила црнину и дугачке рукаве. Била је благочестива! Каже јој једном једна модерна старица: „Не стидиш ли се девојко, да носиш црнину и дугачке рукаве?“ А она јој одговори: „Пошто не видимо ваш пример, онда ћемо ми носити црнину“. Тако ју је ставила на место.
Видиш, та жена је недавно постала удовица а носила је шарено. Али шта да кажеш? Моја сестра је са двадесет три године остала удовица, и све до своје смрти није скидала црнину, Ја сматрам блаженим удовице које носе црнину целог живота, и које живе чистим духовним животом, без роптања прослављајући Бога, док несрећницама сматрам оне које носе шарену одећу и у складу са таквом одећом живе.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Света Исидора је живела у манастиру Тавенисиоти, кога је основао Преподобни Пахомије, почетком четвртог века. „Христа ради“ направила се лудом (= јуродивом – прим. прев.) смиравајући се и ниподаштавајући саму себе. На глави је носила некакву крпу, док су остале монахиње носиле кукуљ. Никада није носила ципеле. Иако је често добијала увреде и батине никада није роптала нити је некога увредила. Њена велика светост, би у виђењу откривена великом подвижнику Питирону, који посети манастир, и пред читавим сестринством откри, да је Исидора, коју су сви сматрали лудом, уствари духовна мати.
  2. Старац овде под „добром дволичношћу“ очигледно има на уму подвиг јуродивости. У том подвигу, особа која је иначе ментално сасвим здрава претвара сe (дакле „дволичи“) пред другима да је ненормална, како би на такав начин уништила у себи сваку сујету и преузношење (прим. прев).
  3. Старац има на уму карневал у коме се људи прерушавају, док су у ствари увек у себи прерушени – тј. лицемерни (прим. прев).
  4. Део одежде свештеника, који прекрива горњи део тела (прим. прев).

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *