НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ – О БОЖИЈОЈ И ЉУДСКОЈ ПРАВДИ
 
О Божијој и људској правди
 
Старче, шта је Божија праведност?
 
– Божија правда се састоји у томе да чиниш оно што пружа олакшање другоме. Ако треба, на пример, нешто да поделиш са неким другим, да му даш, не половину онога што имаш, Него онолико колико он жели. Треба да му кажеш: „Колико желиш? Два и.по? Три? Узми.“ Треба да даш све лепо, а себи да задржиш труло. Да даш више а да за себе задржиш мање. Ево, рецимо, донесе нам сада нека сестра десет шљива. Ако ја, због халапљивости поједем осам, теби оставим само две, бићу неправедан према теби. Ако кажем: „Пошто нас је двоје, ја ћу да поједем пет, а теби ћу да оставим преосталих пет“, онда ја поступам у сКладу са људском правичношћу. Ако, међутим, видим да се теби допадају шљиве И поједем само једну, а теби кажем: „Хајде, мени за љубав поједи ти остало, мени се и онако не допадају много, а и сметају ми у стомаку“, онда ја поступам према Божијој праведности.
 
Шта је, онда, у ствари, људска правичност?
 
– Људска правичност састоји се у томе да ти, ако, на пример, треба да поделиш нешто са неким, даш половину, а половину задржиш за себе.
 
А какво место, старче, има људска правичност у духовном животу?
 
– Људска праведност не треба да има никакво место у животу људи окренутих ка духовности. Она представља неку врсту кочнице за људе из света. За човека посвећеног духовном животу бесмислено је да се поводи за људском правичношћу, јер у поређењу са Божијом, она и није праведност. Али и човек из света, aкo постигне успех у овом животу примењујући само људску правичност, неће осетити праву радост, олакшање и мир.
Хајде да претпоставимо да два брата имају имање од сто ари. Људска правичност каже да сваки брат треба да добије по педесет ари. По Божијој правди свако треба да узме онолико, колико му је неопходно. Ако, на пример,’ један од браће има седморо деце, а други двоје, или је посао једног брата мање плаћен од посла другог, већи део имања треба да узме онај коме је неопходније. У таквом случају неправда је да и други добије онолико колико и први. Световни човек, међутим, не узима у обзир да његов брат тешко излази на крај са својим невољама. Не разуме да је подела коју хоће да изврши неправедна, зато што не мисли на духовни начин. Кажеш му: „Треба да помогнеш својој породици да прихвати да ти даш већи део свом брату који је у невољи.“ И шта ти он одговори: „Зашто? Па нисам неправичан према њему!“ Да је он човек окренут духовности, и да му се чак супротстављају и жена и деца, он би их свакако приморао да прихвате што год му брат да. А да му брат каже: „Ти узми десет ари“, узео би десет ари и не би ништа рекао зато да се његов брат не би осећао рђаво, јер је узео све остало. У сваком случају, Јеванђеље прави најбољу поделу.
На мене увек оставља снажан утисак како се Авраам одељивао од Лота. Када су се посвађали Лотови и Авраамови пастири око пашњака, отиде Авраам код Лота и рече му: „Немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири, јер смо браћа. Није ли ти отворена цијела земља? Одијели се од мене. Ако ћеш ти на лијево, ја ћу на десно; ако ћеш ти на десно, ја ћу на лијево.“ Лот је реаговао сасвим људски и изабрао зелену и плодну равницу и Содом и Гомор у њој, због богатих пашњака (1 Мој. 13, 1-13). И шта га је задесило после! Аврам се повиновао Божијој правди, желео је да угоди Лоту, и чак се радовао што је Лот отишао у плодније крајеве.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *