ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ОСЕЋАЊЕ О ГРЕШНОСТИ ДИРА БОГА
 
Самоукоревање – да, али очајавање – не
 
Да ли је лако, старче, да одмах испочетка постанемо дубоко свесни своје грешности?
 
– Бог из љубави не допушта да на самом почетку нашег духовног живота постанемо свесни своје грешности, како се не бисмо сломили. Има усрдних и осетљивих душа које то не би могле да поднесу, па би могле озбиљно да буду повређене. Зато нам Бог очи прекрива маглом, па не видимо све своје грехе одједном. Можемо, на пример, да имамо неко ђубре на рукаву, а да ми мислимо да је то цвеће. Током напредовања у духовној борби, мало-помало, Бог допушта да видимо своје грехе и даје нам снагу да се боримо да их исправимо. Дубока анализа шкоди човеку, ако нема искуства. То исто се дешава и са свешћу о доброчинству Божијем. Када би човек увидео доброту Божију на почетку свог духовног живота, добио би духовно крварење (духовно би прокрварио). То је зато што човек, ако увиди доброту Божију и постане свестан своје незахвалности, може да препукне.
 
Старче, ја не видим своје грехе и моје срце је од камена.
 
– Понекад допушта Бог да не видимо своје грехе и да нам срце буде од камена јер ђаво може да нас гурне у безнађе. Човек мора да размишља о својој грешности са расуђивањем. Покајање које у себи има тескобе и безнађа, није од Бога: ту је мали покварењак умешао своје прсте. Човек зато мора да пази јер ђаво може да га ухвати са добре, десне, стране, да га ухвати у покајању и да га баци на рђаву, леву, страну, да га баци у бриге и разочарење, да га сломи душевно и телесно и да га онеспособи. Уноси у њега некакву другу жалост која у себи садржи тескобу, како би од њега учинио руину. Може, на пример, да му каже: „Ти си много грешан, нећеш се спасти“. Наводно се занима за његову душу а ствара му тескобу и безнађе! Ма нећу допустити да ђаво чини што год хоће. Када ти ђаво каже: „Ти си грешна“, а ти му кажи: „Шта то тебе брига? Рећи ћу сама да сам грешна када ја то будем хтела, а не када ти хоћеш“.
 
Од чега произилази, старче, меланхолија која често обузима душу?
 
– Меланхолија и душевна потиштеност произилазе обично од гриже савести због преосетљивости и онда човек треба да се исповеди, како би духовник могао да му помогне. Јер, ако је човек преосетљив, грех који је учинио може да буде врло мали, али да га непријатељ ђаво увећа, да му га покаже као кроз увеличавајуће стакло, само да би га бацио у очајање и да би га онеспособио. Може да му каже, на пример, да је наводно много ражалостио друге, да им је тешко због тога и слично, па да тиме учини да се ражалости више него што може да поднесе. Када се толико брине, зашто ђаво не иде да чачка по савести некога ко није толико осетљив? Али не, мање осетљивог човека ђаво нагони да мисли да је ништаван мали грех који је учинио, како уопште не би стекао свест о својој грешности.
Зато човек мора да позна самога себе тачно онаквим какав заиста јесте, а не како му представља непријатељ ђаво, јер он се занима само како да нам буде што горе. Човек не сме никада да губи наду, сасвим је довољно да се каје, јер његови греси су мањи од ђавољих, а и суди му се мање строго, зато што је створен од земље и из непажње се оклизнуо и упрљао.
Да би духовна борба била ваљана (правилна), треба да се управљамо према супротној страни од места где се мува ђаво. Ако нам каже да смо нешто, треба да негујемо самоукоревање. Ако нам каже да нисмо ништа, треба да кажемо: „Бог ће ме помиловати“. Ако човек само тако поступа, са поверењем и надом у Бога, у његов живот улази покајање, смирење и усходи у духовне висине.
 
Дали то значи, старче, да самоукоревање не помаже у дyховној борби!
 
– Помаже, али са расуђивањем. Може, на пример, неко да каже самоме себи: „Ти си неразуман…“ Али, то треба да каже са смирењем, како би исмејао ђавола, и да то каже младалачки полетно, а не јадикујући. Самоукоревање да, али очајање не.
Знак духовне зрелости је да верујем да не чиним ништа, да сам у позитивном смислу разочаран самим собом, својим „ја“: да осећам да што год чинио непрестано слажем нулу на нулу и да настављам да се борим уздајући се у Бога. Тада ће се добри Бог, када види све нуле као резултате моје добре намере, сажалити на мене, ставиће испред мојих нула јединицу и тако ће моје нуле добити вредност и ја ћу се духовно обогатити. Стање смирености и разочарања самим собом добро је духовно стање.

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *