НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – ДЕЛАЊА РАСУДНОШЋУ И ЉУБАВЉУ
 
Духовној искрености основна особина је љубав
 
Свет данас не иде како треба јер сви износе неке велике „истине“ које не одговарају стварности. Слатке речи и велике истине имају вредност једино ако излазе из истинитих уста и наилазе на одзив само код људи који имају добро произвољење и очишћен ум.
 
Старче, да ли постоји разлика између световне искрености и духовне искрености?.
 
– Разуме се да постоји. Световна искреност нема у себи расуђивања.
 
Да ли то значи да човек говори оно што мисли било да је умесно, или не?
 
– Тако је, изузев овога: истина је увек истина. Али ако некад кажеш истину без расуђивања, онда то није истина. Истина је, на пример, да је тај и тај неуравнотежен. Али ако му то кажеш, тиме му нећеш бити од користи. Или, неко други каже: „Хоћу да будем искрен, па ћу отићи да сагрешим насред трга.“ То није искреност. Онај ко је обдарен великим даром расуђивања, поседује племениту љубав, пожртвованост и смирење, па чак и горку истину уме да каже једноставно, да је ублажи својом добротом, а резултат свега тога је много делотворнији него слатке речи, као што горки лекови више помажу него слатки сирупи.
Када се истина користи без расуђивања, може да изврши и злочин. Неки дејствују у име истине и врше злочине. Када је неко искрен, а не поседује расуђивање, може да нанесе двоструко зло: прво самоме себи, а затим и другима, јер таква искреност је немилосрдна. Онај ко заиста хоће да буде искрен, нека почне тако што ће бити искрен пре свега према самоме себи, јер ту заправо почиње духовна искреност. Када човек није искрен према самоме себи, онда се бар руга само себи и наноси неправду само себи. Али када се без искрености опходи према другима, смртно сагрешује, јер се подсмева другима.
 
Старче, можда се неко тако понаша због простодушности?
 
– Ма, какве простодушности! Где си видео простодушност код таквих људи? Ако је у питању дете или светитељ онда у реду. Али ако је зрео човек, под условом да није ментално заостао, и тако се понаша, онда је под утицајем ђавола.
 
И како се осећа такав човек?
 
– Доживљава прави пакао. Нижу се искушење за искушењем. Непрестана искушења.
 
Зар се не бu требало понашати отворено?
 
Отвореност, како је данас многи употребљавају, има правни карактер. „Ја сам отворен човек, све отворено говорим, проповедам на крововима (Лк. 12, 3). Али тиме, углавном, хоће да понизе друге и на крају и сами бивају понижени.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *