НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ – БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ
 
Неговање добрих помисли
 
Старче, да ли добре помисли долазе саме или треба да их негујем?
 
– Треба да их негујеш. Мораш да пратиш саму себе, да испитујеш себе и да настојиш кад год ти непријатељ наметне рђаве помисли да их одагнаш и да их замениш добрим помислима. Када се тако бориш, развиће ти се и добра воља. Онда ће Бог, када види твоју добру вољу, да ти притекне у помоћ, а тада рђаве помисли у теби неће моћи да нађу места. Отићи ће и имаћеш сад већ потпуно природно, добре помисли. Навићи ћеш се на добро, доброта ће ти ући у срце, и онда ћеш у себи угостити Христа. То се, међутим, не може постићи за један дан. Неопходно је време и непрекидна борба како би твоја душа заслужила победнички венац. А онда, битка је добијена заувек, јер битке су израз унутрашње несређености, коју искоришћава непријатељска пропаганда.
 
Да ли то значи, старче, да су сви они који имају добре помисли то постигли борећи се?
 
– Не мора да значи. Има људи који од почетка свог духовног живота имају добре помисли и тако напредују. А други, иако у почетку имају добре помисли, после не пазе и почињу да прихватају помисли слева, али, пратећи сами себе и увиђајући колико пута им се дешава то исто, губе уздање у себе и после опет имају добре помисли. Неки, опет, можда имају половину добрих и половину злих. Други имају више добрих, трећи више злих. Неко, на пример, ко намерава да се замонаши, у зависности од околине, од услова у којима је живео, има добре или зле помисли. Може да има десет до двадесет одсто, па чак и осамдесет одсто злих помисли. Када почне да прати самога себе, почиње да се труди да одбаци зле помисли и да негује добре. Настављајући са тим настојањем, успева, после извесног времена, да има само добре помисли. Од дужине времена у коме је, живећи у свету, имао зле помисли, зависиће колико ће времена бити потребно да оне нестану. После тога, мало-помало, нема више ни добрих помисли и доспева до неке врсте испражњености. Тада пролази кроз период када нема ни добре, ни зле помисли. Та фаза носи са собом и известан немир у души и човек почиње да се пита: „Шта се дешава? Шта бива сада? Имао сам зле помисли, нестале су. Дошле су добре. Сада немам ни добре, ни зле.“ После те празнине, ум се испуњава благодаћу Божијом и тада долази до божанског просветљења.
 
А како изгледа то испуњавање, старче?
 
– Некоме ко никада није видео звезде не можеш да опишеш како изгледа сунце. Да је бар звезде видео, могао би, некако отприлике, да му даш идеју о томе како изгледа сунце.
 
Старче, шта може да помогне човеку да доспе у то стање празнине, о коме говорите?
 
– Богомислије, или непрекидна молитва, или тиховање, или усрдно подвизавање. Душа која ће топло пригрлити борбу против злих помисли може доспети до вишег духовног узраста него друга, која готово уопште нема злих помисли. Може, дакле, на почетку духовног живота да има деведесет злих и десет добрих помисли и да доспе до узвишенијег духовног живота од оне, која је имала деведесет добрих и десет злих.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *