НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ – БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ
 
Духовни живот има темељ у помислима (темељи се на помислима).
 
Читала сам, старче, да су Грци у италијанском рату прво покушавали да униште непријатељска утврђења, па су тек после нападали.
 
– И ђаво ради то исто. Баш као што непријатељ, пре него што изврши напад топовима, бомбардује утврђења из ваздуха, како би их неутралисао, тако и ђаво прво бомбардује човека помислима и потом га напада. Ако не „неутралише“ човекову помисао, не напада, јер човек, као утврђење, користи добру помисао, она је његов грудобран. .
Лева помисао је страно тело и човек треба да настоји да га одбаци. За ту борбу сви имамо довољно снаге. Нема оправдања ни за кога да каже да нема снаге и да не може да се бори. Ту нема ни пијука, ни „мацоле“, па да не може да их подигне, јер му дрхте руке, Не видим да је тешко да све примамо са десне стране. Зашто да испитујем, на пример, ћудљивости другог човека? Можда, у ствари, то што чини и није ћудљивост, него то чини намерно, да би се смирио.
 
Старче, узнемирена сам, јер све радим с леве стране. Борим се, али не могу да окренем удесно.
 
– Већ и сама чињеница што препознајеш које помисли нису чисте, што си узнемирена и бориш се да их удаљиш од себе, велики је напредак. Ако желиш да напредујеш и даље, кад год те нападне лукави помислима слева и вуче те на своју страну, снажно окрени волан на супротну страну и игнориши га. Потруди се да имаш добре помисли о млађим, али и о старијим сестрама које се тихо баве својим унутарњим делањем, јер теби ђаво „прља“ помисао, како би успорио твој духовни напредак.Кад не би запињала код помисли, онда би духовно високо одскочила. Целокупни духовни живот темељи се на помислима. Духовни напредак зависи од помисли.
 
Старче, како да помогнем себи у борби против помисли слева?
 
– Будношћу и непрекидном молитвом. Ако си стално будна, опрезна си и јављају ти се само добре помисли. На пример, видиш једну чашу и помислиш на Свети Путир, Тајну Вечеру, Христа и тако даље. Али ако ниси будна, твој ум може да скрене на разне недуховне ствари, па чак и на скаредне. Зато се труди да не сакупљаш свакакво ђубре од помисли, па да после мораш да се бориш да их отераш. Изговарај умну молитву и сабирај се у себе. А ако ти ум бежи, ти га поново врати и непрестано то понављај. Не дозволи уму да лута. Јер чак и ако не почива стално на скаредностима, него само на неутралним, оне га исто толико онеспособљавају чинећи га расејаним, да му је сав труд узалуд. Штавише, помисли које ти настају од расејаности, нису мање погубне од злих помисли, јер их не примећујемо и не одбацујемо их.
 
Старче, помисао ми говори: „Ниси учинила никакав напредак за толико година колико си већ у манастиру“.
 
– Дај да чујем, шта ти још говори помисао! Колико ми се чини, ви овде много слушате малог покварењака. Како вас само исмева! Зашто верујете покварењаку? Зашто дозвољавате да вас смућује? Умири се. Бринеш се узалуд и злопатиш се без разлога. Ђаво ти, као факир, приказује лажно стање и збуњује те. Смућује те песимистичким помислима, како би ти пролазило време и како би ти одвлачио пажњу од молитве и пажње у обављању послушања. Макар мало да те смути и постигне да немаш воље да се бориш против тога, чак и то је довољно, да би преузео вођство. Настој кад год нешто радиш сама да се држиш овог правила: псалмопојање, славословље, молитва у уму, или наглас, тако да избегаваш шапат помисли, односно, да би „променила тему“. Пошто ђаво мења тему, зашто да не мењамо и ми? Већ сам вам једном приликом причао како током неког разговора, у моменту када свом саговорнику треба да кажем оно што ће му помоћи, долази неко и прекида ме, или се направи нека бука и тако даље, само да бих био приморан да прекинем. Пошто кушач кује такве планове, зашто и ми њему да не смислимо такав план? Будите паметне, наругајте се покварењаку.
 
Старче, мучи ме туга, безвољност… То је мучење.
 
– Мучење пре мучења!… Ти си самоуверена. Помисли слева су те довеле у такво стање и зато ти све представља напор. Теби су неопходне помисли здесна. Треба да замениш рђаве машине своје… фабрике добрим машинама. Најбоље је да човек изгради фабрику добрих помисли. Онда би чак и оно што је ружно ум претварао у лепо. Ако човека, на пример, видиш као душу, као анђела, као анђео се узвисујеш на небо и твој живот постаје славље. Ако га видиш само као тело, силазиш у пакао.
 
Више пута ми се догодило да имам добру помисао, али одмах после тога ми долази једна рђава и cвe ми поквари. Да ја то, можда, не чиним од свог срца?
 
– Циљ јесте да то чиниш од свог срца и, ако ти и дође помисао слева, треба да кажеш: „Та није моја. Треба да је одагнам.“ И готова ствар, завршено.
 
Ако сам, старче, уз много муке одагнала једну помисао слевa, како то да се она поново враћа, када је та тема већ завршена?
 
– Да, тема јесте завршена, али покварењак није завршио. Ђаво никада не умире. Један стари монах је имао обичај да каже: „Ако пса удариш једном или двапут, он побегне. Ђаво никада не бежи. Упорно је ту. Свугде је. Упалим свећу светитељима заштитницима испоснице, само да оде, а демони ми кажу: „Јеси ли за нас упалио свећу?“ „Бре, ђубради једна, откуд за вас да палим свећу? За светитеље сам упалио свећу:“ „Да, али ми смо те на то приморали“, кажу.
 
Када се, старче, некоме догоди нешто непријатно, па почне да говори: „Зашто, Боже мој, да ми се то догоди? „, да ли тај човек добије помоћ?
 
А. како да добије помоћ! Основно је да човек све тумачи добром помишљу. Само онда му је на добробит. Постоје неки који имају добар мотор, много предуслова за духовни живот, али им је волан погрешно усмерен. Ако окрену волан у правцу добрих помисли, онда настављају у добром правцу.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *