НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА – ПРЕВИШЕ БРИГА УДАЉАВА ЧОВЕКА ОД БОГА
 
Много послова и старања везују монаха за свет
 
Добро је да се онај ко жели да живи духовно, а нарочито монах, удаљи од неких послова који га удаљавају од његовог духовног циља. Да се не упушта у многобројне послове без краја и конца, јер пословима нема краја. И ако сам не научи да дела на својој унутрашњости, непрестано ће се бавити спољашњим пословима. Људи који покушавају да заврше бескрајне послове, завршавају овај живот не обављених духовних делања и кају се на крају свог живота, али то им више ништа не помаже, јер им је „истекао пасош“. С друге стране, неопходно је на кратко и предахнути од посла.
Када се смањи количина посла, човек ће природно бити и телесно одморнији и тада ће бити жедан унутрашњег делања, које не замара, него одмара. Тада ће душа удахнути обилан духовни кисеоник. Умор од духовног делања човек не осећа као умор, него као одмор, јер га високо узвисује и приближава брижноме Оцу, а онда се душа радује.
Телесни умор, када нема духовни смисао, или боље рећи када не происходи из духовне нужности која га оправдава, чини да човек огруби. И мирно коњче, када га човек претерано замара, почиње да „баца ћифте“ и упркос томе што нема злу ћуд, стиче је касније – иако би, што је старије, требало да буде мирније.
Неке ствари се могу изоставити како би духовно делање напредовало. Много посла и много старања везују монаха за свет и његово духовно чуло постаје световно. Онда живи као мирјанин, са свом световном тескобом и нервирањем. Укратко, још у овом животу делимично живи у паклу, непрестано обхрван бригама, немирима и неуспесима. Када се монах не стара за вештаство, него за своје спасење и спасење свих људи, Бог се стара за њега а људи му радо служе.
Сећате ли се оне приче о преподобном Геронтију и његовом послушнику? Преподобни Геронтије је молио Пресвету Богородицу да му подари мало воде, само да пију он и његов послушник, а Пресвета Богородица, као добра Мати, начини пукотину у зиду његове испоснице из које потече вода, агиазма, да би имали да пију. Касније његов послушник поче да подзидава башту, да доноси земљу, почне се старати само за башту и запостави своје духовно делање. Како му сада више није било довољно, воде, узе пијук да прошири ону пукотину у зиду, како би вода потекла обилније. Богородица тада затвори агиазму и пребаци је ниже њихове испоснице, веома далеко и рече му: „Ако хоћеш башту и расејавање, носи воду издалека.“

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *