НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ПОКАЈАЊЕ ИМА ВЕЛИКУ МОЋ
 
„А када дође к себи…“ (Лк. 15, 17)
 
Бог нам је близу, али је и веома високо. Да би неко приволео Бога да сиђе и буде са њим, треба да се смири и да се покаје. Тада га премилосрдни Бог, видећи његово смирење, узноси на небеса и много га воли. И тако „… ће … бити… радост на небу због једног грешника који се каје“ (Лк. 15, 7), каже Јеванђеље.
Бог је човеку подарио разум како би промишљао о својим гресима, кајао се и тражио опроштај. Човек који се не каје веома је неразуман, јер не жели да се покаје како би се ослободио малог пакла у коме живи, а који га води у онај страшнији, вечни. Тако се лишава и земаљских рајских радости, које се настављају у рају, крај Бога, и далеко већим радостима, оним вечним.
Колико је човек удаљенији од Бога, толико је удаљенији и од самога себе. Видиш, у Јеванђељу о блудном сину пише: „А када дође себи рече: …отићи ћу оцу својему…“ (Лк. 15,17-18). Значи, када је дошао к себи, када се покајао, тада рече: „Вратићу се своме оцу.“ Док је живео у греху, био је изван себе, далеко од самога себе, није био при здравој памети, зато што је грех ван здраве памети.
 
Старче, авва Алоније каже: „Ако жели, човек од јутра до мрака може доспети до божанске мере“.[1] Шта је тиме хтео да каже?
 
– За одуховљење живота нису потребне године. За један секунд човек може да се нађе, уместо у паклу, у рају, само ако се покаје. Човек се лако мења. Може да постане анђео, а може да постане и ђаво. Ето какву моћ има покајање! Упија у себе благодат Божију. Једну једину смирену помисао да човек носи у свом уму, спасао се. Једну једину горду помисао да носи, ако се не покаје и снађе га смрт, оде, изгубљен је. Разуме се, смирену помисао треба да прати и унутрашњи уздах, унутрашња скрушеност. Јер, помисао је само помисао, али постоји и срце. „Свом душом и разумом и срцем“[2], каже химнопојац. Мислим, међутим, да је авва овде мислио на једно трајније стање. Неопходан је известан период да би човек достигао добро духовно стање. Сагрешујем, кајем се, тог тренутка ми је опроштено. Ако поседујем дух подвижника, могу мало помало да стабилизујем једно стање, али до тада се оно колеба.
 
Да ли, старче, и старији човек може сам себи духовно да помогне?
 
Да. Тачније речено, када човек остари, даје му се могућност да се покаје, јер нема више лажних представа о себи. Прво, док је био при телесној снази и није имао проблема, он није био у стању да увиди своје слабости и мислио је да је у добром стању. Сада, када има разних потешкоћа и гунђа, то му помаже да схвати да није добро, да храмље, па да се покаје. Ако духовно искористи мањи број година који му је остао од живота и употреби искуство које су му оставиле дуге године живота које су већ иза њега, Христос га неће напустити, помиловаће га.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. О ави Алонију, изрека бр. 3, Сшаречник, Нови Сад 2000
  2. Из трећег тропара 7. песме великог Богородичиног Канона.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *