ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ЗАВИСНОСТ ОД НЕБА – ПРОМИСАО БОЖИЈИ
 
„Иштите најприје Царство Божије“[1]
 
Старче, авва Макарије каже да нас Бог дарива добрима небеским[2] и у то верујемо. Треба ли да верујемо да ће нас даривати и земаљским добрима, која нису толико значајно?
 
– Којим земаљским добрима?
 
Што год нам је потребно.
 
– Да. Добро си то рекла. Бог воли створење Своје, обличје Своје и стара се о свему што му је потребно.
 
Да ли свако треба у то да верује и дане буде забринут?
 
– Ако у то не верује и бори се сам да стекне оно што му је потребно, мучиће се. Ма, ако га Бог не дарива земаљским добрима, материјалним стварима, не треба због тога да се жалости човек који духовно живи. Ако пре свега иштемо Царство Божије, а то је једина наша брига, све остало ће нам бити дато. Зар ће напустити Бог Своје створење? Хлеб који је Бог свакодневно бацао синовима Израиљевим у пустињи, ако су га чували за сутрадан, „уцрва се и усмрдје“ (2 Мој. 16,19-20). Тако устроји Бог како би имали поверења у промисао Божији.
Још нисмо сасвим. разумели шта значи: „Иштите најприје Царство Божије“. Или верујемо, или не верујемо. Када сам отишао да боравим на гори Синајској, нисам понео ништа са собом. Није ми падало уопште на памет да мислим шта ће бити са мном у пустињи, међу непознатим људима, шта ћу да једем, како ћу да живим. Испосница Свете Епистимије, у којој је требало да боравим, била је већ годинама напуштена нико у њој није боравио. Будући да нисам желео да оптерећујем манастир, нисам тражио ништа оданде. Донели су ми, међутим, сами нешто хлеба, али сам га вратио. Зашто да бринем, када је Христос рекао: „Иштите најприје Царство Божије“? И воде готово да није било. Нисам познавао ни рукотворење, па да кажеш да могу да радим и зарадим за хлеб. Једина алатка, коју сам имао, биле су једне маказе. Њих сам раздвојио, па сам тако добио два ножа која сам каменом наоштрио. Узео сам комад дрвета и почео сам да режем, иконице у дрвету. Радио сам. и успут изговарао умну молитву. Брзо сам се извештио. Увек сам радио исту иконицу, па сам ускоро посао од пет дана за једну иконицу, свео на једанаест сати. Не само да ми ништа није недостајало, него сам био у могућности да помажем Бедуинчићима. Тако је прошло неко време, а ја сам проводио већи део дана у раду. Потом сам дошао у стање, када више нисам толико водио рачуна о раду, него.ми је главна брига била како да обезбедим Бедуинчићима основне потрепштине. Једна капица и пар сандала за њих је благослов… А онда ми је наишла помисао: „Јесам ли ја дошао. овамо да помажем Бедуинчићима, или да се молим за цео свет.“ Тако сам одлучио да скратим време које проводим у рукодељу, да се тога чврсто придржавам и да више времена проводим у молитви. Да ли сам могао било од кога да очекујем помоћ? Бедуини ни сами нису имали шта да једу, манастир је био далеко, а свуда наоколо само пустиња. Али, истог оног дана, када сам скратио време за рукодеље да би ми остало више времена за молитву, дође неки човек, нађе ме испред испоснице и каже ми: „Ево, узми ових сто лира, помози Бедуинчићима, да ти не би реметио свој дневни ритам, и да би могао више да се молиш.“ Нисам издржао. Оставивши га самог на петнаест минута, ушао сам у испосницу. Промисао Божији и љубав Божија довели су ме у такво стање, да нисам могао да задржим сузе. Видиш ли, како Бог уређује, када човек има добру вољу? Јер, колико сам ја могао да им дам? Дао бих једноме детету, дошло би друго и рекло: „А мени ниси ништа дао, оче!“
 
Зашто, старче, иако смо много пута осетили бескрајну моћ Божију, не видимо Његов промисао?
 
То је ђавоља замка. Ђаво нам баца прашину у очи да не бисмо могли да видимо промисао Божији. Јер, кад би човек познао промисао Божији, омекшало би његово камено срце, постало би осетљиво и у њему би букнуло славословље, а то није у ђаволовом интересу.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Мт. 6, 33
  2. Види Marapiou тои Aiyo7tTioo, ‘ОџгХхш Пуеиџапкш, PG 34,460-D461A

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *