НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ЗАВИСНОСТ ОД НЕБА – ПРОМИСАО БОЖИЈИ
 
„Иштите најприје Царство Божије“[1]
 
Старче, авва Макарије каже да нас Бог дарива добрима небеским[2] и у то верујемо. Треба ли да верујемо да ће нас даривати и земаљским добрима, која нису толико значајно?
 
– Којим земаљским добрима?
 
Што год нам је потребно.
 
– Да. Добро си то рекла. Бог воли створење Своје, обличје Своје и стара се о свему што му је потребно.
 
Да ли свако треба у то да верује и дане буде забринут?
 
– Ако у то не верује и бори се сам да стекне оно што му је потребно, мучиће се. Ма, ако га Бог не дарива земаљским добрима, материјалним стварима, не треба због тога да се жалости човек који духовно живи. Ако пре свега иштемо Царство Божије, а то је једина наша брига, све остало ће нам бити дато. Зар ће напустити Бог Своје створење? Хлеб који је Бог свакодневно бацао синовима Израиљевим у пустињи, ако су га чували за сутрадан, „уцрва се и усмрдје“ (2 Мој. 16,19-20). Тако устроји Бог како би имали поверења у промисао Божији.
Још нисмо сасвим. разумели шта значи: „Иштите најприје Царство Божије“. Или верујемо, или не верујемо. Када сам отишао да боравим на гори Синајској, нисам понео ништа са собом. Није ми падало уопште на памет да мислим шта ће бити са мном у пустињи, међу непознатим људима, шта ћу да једем, како ћу да живим. Испосница Свете Епистимије, у којој је требало да боравим, била је већ годинама напуштена нико у њој није боравио. Будући да нисам желео да оптерећујем манастир, нисам тражио ништа оданде. Донели су ми, међутим, сами нешто хлеба, али сам га вратио. Зашто да бринем, када је Христос рекао: „Иштите најприје Царство Божије“? И воде готово да није било. Нисам познавао ни рукотворење, па да кажеш да могу да радим и зарадим за хлеб. Једина алатка, коју сам имао, биле су једне маказе. Њих сам раздвојио, па сам тако добио два ножа која сам каменом наоштрио. Узео сам комад дрвета и почео сам да режем, иконице у дрвету. Радио сам. и успут изговарао умну молитву. Брзо сам се извештио. Увек сам радио исту иконицу, па сам ускоро посао од пет дана за једну иконицу, свео на једанаест сати. Не само да ми ништа није недостајало, него сам био у могућности да помажем Бедуинчићима. Тако је прошло неко време, а ја сам проводио већи део дана у раду. Потом сам дошао у стање, када више нисам толико водио рачуна о раду, него.ми је главна брига била како да обезбедим Бедуинчићима основне потрепштине. Једна капица и пар сандала за њих је благослов… А онда ми је наишла помисао: „Јесам ли ја дошао. овамо да помажем Бедуинчићима, или да се молим за цео свет.“ Тако сам одлучио да скратим време које проводим у рукодељу, да се тога чврсто придржавам и да више времена проводим у молитви. Да ли сам могао било од кога да очекујем помоћ? Бедуини ни сами нису имали шта да једу, манастир је био далеко, а свуда наоколо само пустиња. Али, истог оног дана, када сам скратио време за рукодеље да би ми остало више времена за молитву, дође неки човек, нађе ме испред испоснице и каже ми: „Ево, узми ових сто лира, помози Бедуинчићима, да ти не би реметио свој дневни ритам, и да би могао више да се молиш.“ Нисам издржао. Оставивши га самог на петнаест минута, ушао сам у испосницу. Промисао Божији и љубав Божија довели су ме у такво стање, да нисам могао да задржим сузе. Видиш ли, како Бог уређује, када човек има добру вољу? Јер, колико сам ја могао да им дам? Дао бих једноме детету, дошло би друго и рекло: „А мени ниси ништа дао, оче!“
 
Зашто, старче, иако смо много пута осетили бескрајну моћ Божију, не видимо Његов промисао?
 
То је ђавоља замка. Ђаво нам баца прашину у очи да не бисмо могли да видимо промисао Божији. Јер, кад би човек познао промисао Божији, омекшало би његово камено срце, постало би осетљиво и у њему би букнуло славословље, а то није у ђаволовом интересу.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Мт. 6, 33
  2. Види Marapiou тои Aiyo7tTioo, ‘ОџгХхш Пуеиџапкш, PG 34,460-D461A

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *