НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ГРЕХ МУЧИ ЧОВЕКА
 
Грешни људи имају много разлога за смирење
 
Они који су живели грешним животом, а касније су се покајали и окренули духовности, треба стално са радошћу да прихватају смирење и неприлике које их задесе, зато што се тако искупљују. Видимо како су преподобну Марију Египћанку, која је живела грешно, када се покајала и променила начин живота, мориле жеље из световног живота. Имала је велику борбу да би их сасекла. Ђаво јој је говорио: „Шта ћеш да изгубиш ако само малчице видиш Александрију? Не кажем ти да се забављаш, само да погледаш мало издалека“ а она се није ни осврнула да погледа. Толико је било њено покајање! Друге преподобне мајке, које нису живеле световним животом, нису имале такву борбу. Преподобна Марија, која јесте живела у свету, имала је жестоку борбу. Та патња је спаљивање рана задобијених грешним животом. На тај начин, и они који јесу и који нису живели грешно, долазе до истог духовног узраста.
 
У таквим случајевима, старче, зар уопште нема утехе Божије?
 
– Како да не! Има је много! Преподобна Марија је досегла толики духовни узраст, да је, молећи се, лебдела читав лакат изнад земље.
Велики грешници, ако добро познају сами себе, по природи ствари имају много основа за смирење. Сваки пад, сасвим природно да је пад, али пружа елементе за смирење и молитву. Греси су, ако се искористе за смирење, као ђубриво којим ђубримо биљке. Зашто да човек не кориети ту твар да би оплодио њиву своје душе, како би постала родна и плодоносна? Дакле, ако се неко, ко је починио велике грехе, па је осетио колико је крив и каже: „Не смем ни главу да дигнем да погледам човека“ много смири, добије много благодати Божије, сигурно напредује и може високо да се узвиси. С друге стране, неко ко није починио велике грехе, ако се не постави на прави начин, тако да каже: „Сачувао ме је Бог од толиких злодела, много сам незахвалан, грешнији сам. од највећег грешника“, заостаје духовно од оног другог.
Сетите се, на пример, фарисеја и цариника (Лк. 18, 914). Фарисеј је чинио добра дела, али је био и горд. Цариник је починио грехе, али их је познао и имао је у себи скрушености и смирења – најважније што од човека захтева Христос – и зато се лако спасао. Видели сте на икони како изгледа фарисеј! Показује прстом на цариника: „Нисам као он!“… Јадни цариник крије се иза једног стуба: нема образа ни да погледа око себе. А фарисеј показује Христу где се налази цариник! Јесте ли то запазили? Као да Христос није знао где је цариник! Фарисеј, иако је чинио све како је прописано, све је било узалуд. Шта може да учини гордост! Када неко сагреши, а није се смирио, онда је он грешан као цариник и горд као фарисеј. Двоструки… дарови! „И шугав и вашљив“, како кажу у Епиру,
Колико год можете трудите се да одбаците духовне отрове, страсти, како бисте стекли духовно здравље.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *