НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – ДЕЛАЊА РАСУДНОШЋУ И ЉУБАВЉУ
 
Добро треба остваривати на добар начин
 
– Старче, кад имате неки проблем, шта радите?
 
– Размишљам о томе шта је у томе од човека, а шта није. Испитујем са свих страна. „Учинићу ово: какве ће последице то имати овде, а тамо?… Какво зло може да нанесе, или чему може да буде на корист?“ У сваком случају, увек покушавам да сагледам проблем са свих страна како би решење које изнађем било што је могуће боље, исправније. Јер може да се погреши, ако човек не пази. Ако тек касније схвати шта је требало да учини, од тога нема користи, јер је готово, као што кажу, „птичица је одлетела“! Рецимо, неко није пазио, па је спалио кућу. Добро, у реду, нико га неће обесити, али зло се догодило.
Негде су имали један проблем. Долази ми човек који је био одговоран за то и каже: „Е, сада смо решили тај проблем. Отишао сам тамо, нашао сам тог и тог и овог и овог, рекао сам им то и то и проблем је решен!“ „Сада тек имате проблем“, рекох му, „оно раније и није био проблем, Сада је тек ватра планула. Првобитно су била само два угарка, а бни би се и сами угасили.“ Он је мислио да је својим деловањем већ био решио проблем, па је хтео да га због тога још и га похвалимо. Међутим, тиме што је учинио, направио је велику збрку и проблем је постао још већи.
Потребна је велика пажња, благоразумност и расуђивање да би се добро остварило на добар начин, да би било од користи, јер иначе, уместо да буде на духовну корист, одводи другога у пропаст. А онда, уколико човек намерава да нешто уради најбоље је да то мало одложи како би сазрело. Јер ако „убере зелено“ то јест донесе одлуку на брзину, можда ће касније имати проблема и мучиће се, Када озбиљне ствари мало и закасне после крену напред брзо и како ваља. Без обзира што је неко бистар човек, он је можда уз то и сујетан и самољубив, па те његове особине могу да буду на првом месту при његовом деловању и да не пази. Један пас, на пример, иако није од неке добре расе, ако иде у лов и пажљиво прати зечје трагове имаће више успеханего неки расни ловачки пас и има све добре особине, када жури, трчи лево^десно, али без резултата. Деловање пре размишљања садржи у себи много гордости. Зато човек не треба да жури да ступи у дејство, него треба претходно да размисли и да се помоли. Ако деловању претходи молитва, онда више не делује запењени мозак, лакоумност.
И ми, духовни људи, понекад поступамо као да Бога нема; не остављамо места деловању Божијем. Бог зна шта и како ради. Другим речима, постоје духовна средства којима се на духовни начин доводе у ред тешке ситуације, а ми хоћемо да дејствујемо световно. Кад сам био на Синају један хоџа је сваког петка долазио у манастир, пео се на једну кулу, као да је минарет неке џамије, и дозивао. А имао је такав глас!… Чуо се све до горе, до испоснице Свете Епистимије. Онда је манастир, да би га спречио у томе, одлучио да петком закључава врата кроз која је хоџа улазио. Ја то нисам знао и кад сам једном сишао до манастира нађем га разбеснелог пред затвореним вратима. „Сада ћу им ја показати“ рече ми, „што су ми закључали врата, да не бих улазио унутра… “ „Можда су је затворили“ – кажем му, „да не улазе камиле. Не верујем да су то учинили због тебе.“ После сам попричао са оцима у манастиру о томе. Један секретар ми рече: „Ја ћу њему показати. Поткресаћу га ја. Тужићу га влади да нас узнемирава.“ Успротивим се и кажем му: „Гледај, хришћанство није „поткресивање“. Него да ми савршимо свеноћно бденије са службом Синајских отаца и св. Екатерине да оставимо Богу да и Он каже своје. И ја ћу отићи горе [у испосницу] да се помолим.“ Рекао сам још неколицини отаца да се помоле и тако је хоџа добио шамар: устаде, оде и не појави се више! Јер и да су врата закључавали, после би влада утврдила да није истина да их хоџа узнемирава и имали би компликације. Хоџа би рекао да су закључали врата, зато што је он долазио сваког петка, нанео би манастиру зло. Исто тако се неком човеку, још раније, прохтело да гради викендицу на врху св. Екатерине!,.. Разболео се и умро. Још један је у скорије време покушао то исто, па се и он разболео и умро. Зато је боље не ослањати се само на наша људска настојања. Неопходно је помолити се и пустити Бога да дејствује.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *