НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ИСКУШЕЊА У НАШЕМ ЖИВОТУ – ТЕЛЕСНИ НЕДОСТАТАК ЈЕ БЛАГОСЛОВ ОД БОГА
 
Душевне болести
 
Kaдa се неко, старче, разболи од меланхолије, шта треба ga pagu даби оздравио?
 
– Потребна му је утеха Божија.
 
А како да је добије?
 
– Да се „окачи“ о Христа и Христос ће му је пружити. Често се усрдност брка са егоизмом. Већина схизофреничара су преосетљиве душе. Случајно се деси нешто безначајно, или нешто са чим не могу да се суоче и много пате. Други убије човека и понаша се као да се није догодило ништа, међутим осетљив човек, ако случајно мачки мало нагази на шапу, пати и не спава од жалости. Ако не спава две-три ноћи, после ће наравно отићи код лекара.
 
Старче, психологија каже да је потребно да се уклони узрок да би се помогло душевном болеснику.
 
– Да, ако постоји узрок. Зато што понекад, иако су неке ствари природне и на неки начин оправдане, људи се удубљују у помисли које их излуђују: „Да немам нешто наследио? Можда нисам здрав?“, кажу. Упознао сам једног момка који је студирао, учио једанаест сати дневно и био стипендиста. Помагао је и својој породици, јер му је отац био болестан. Напослетку се уморио, јер је био преосетљив: стално је имао главобоље и уз велики труд и напор је дипломирао. После тога је имао помисли да је наследио неку болест. Шта да наследи? Ма само да неко учи једанаест caти дневно, биће исцрпљен од превеликог напора, а камо ли што је још и родитељима помагао, а притом је преосетљив. ‘
 
Старче, један младић је пао у меланхолију после самоубиства свога оца. Да ли је то наследно?
 
– Можда је дечко душевно повређен. Али није искључено да је у питању породично наслеђе. А онда, не знамо у каквој сe ситуацији нашао његов отац када се убио. Разуме се, детету, чији отац је по природи затворен човек, свакако је потребна помоћ. Зато што, ако и оно буде затворено као отац – а можда и оно има помисао о наследности – може да се разболи.
Бог увек допушта онолико искушења колико човек може да поднесе, али томе се често дометне и исмевање људи, а онда душа клоне од превеликог бремена и почиње да стење. Луде људе други људи излуђују. У почетку се лудило прилагођава. Некада није било психијатријских болница и, ако је неко био луд, затварали су га у неку просторију и везивали ланцима! Беше једна жена, по имену Перистера, коју су држали затворену у кући! Деца су се бацала камењем на њу, исмевала је. Беснела је, сиротица, чупала ланце, викала и што год би јој се нашло под руком бацала је напоље! У оном животу, међутим, видећеш Перистеру како положајем превазилази многе који су овде били разумни.
Сећам се и једног другог случаја. Беше једна породица чија је старија кћи била мало ментално заостала, али је у себи поседовала велику доброту. Имала је четрдесет година, а била је као петогодишње дете. Какве су јој сцене правили и старији и млађи! Једном приликом су је родитељи оставили да кува, а они су отишли на њиву. Требало је да њен брат дође са њиве да донесе кукуруз и да при повратку на њиву понесе храну, да би њихови родитељи и остали радници ручали. Она је јадница из баште набрала тиквице, патлиџане, боранију и све припремила да скува. Дође њена млађа сестра, која је била права напаст, повуче магарца за уво и натера га да све то поједе! И сиротица је морала да оде да набере друго. Ништа није рекла. Док све није поново припремила, дође њен брат, а она тек што је приставила јело да се кува. Он скине товаре са мазги и када виде да ручак није готов, жестоко је истуче! Свакога дана је имала слично мучење! Њена се јадна мајка молила да прво умре њена кћи, па тек она, јер је мислила да не би имао ко да брине о њој. И заиста, прво је умрла кћи, па тек касније мајка.
У сваком случају, онима који нису у глави сасвим у реду, боље је него многим другима. Они су неразумни и без испитивања прелазе у онај живот.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *