ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
РАЗГОВОРИ О ДУХОВНИЦИМА – СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ
 
Саговорник: Монах Никодим Билалис (Светогорац), богослов – правник – духовни писац
 
К. Ј.: Отац Никодим познавао је старца Пајсија током читаве 32. године. За нас представља посебну радост што имамо прилику да чујемо сведочење оца Никодима Билалиса о старцу Пајсију.
Оче Никодиме, да почнемо од вашег првог сусрета и да видимо како сте ви доживели тог великог старца савремене Православне Цркве.
 
Никодим Билалис: Осећам се збуњен мишљу што не знам јесам ли достојан да говорим о оцу Пајсију. Многи га сматрају својим старцем и учитељем. Ја, међутим, не користим израз “мој старац” јер он по типику није био мој старац.
Разуме се, као што сте рекли, удостојио ме Бог да познајем старца Пајсија више од 32. године и то не површно, него тако дубоко, да, ако сам светогорски монах, то дугујем старцу Пајсију. Иако је Бог хтео да, као монах, не будем послушник старца Пајсија. Разболео се од туберкулозе и остао само са једним плућним крилом.
Упознао сам га када сам још био мирјанин, у Коници. Првих година разговарали смо прво 3, 4, 5 сати, а касније и 8.
 
К. Ј.: О чему сте разговарали!
 
Н. Б.: Теме су углавном биле богословске и, разуме се, духовне, али и личне. Био је истински савремени подвижник. Подвизавао се савесно, смирено и упорно. Био је обдарен многим благодатним даровима. Још од његовог крштења траје његова везаност за оца Арсенија.
У свету се звао Арсеније, а потом, стекавши велику схиму, добио је име Пајсије. Отац рече: “Назваћемо га Крста.” “А мене ко ће да одмени?” рекао је на то свети Арсеније.
 
К. Ј.: То је веома важан податак.
 
Н. Б.: То нигде није записано. Ви сте сада први који то чујете. Лично ми је то испричао. Не бих желео да своје сведочење стављам изнад других. Није то било зато што сам био нешто посебно, него зато што је, на крају крајева, наше познанство било нешто изузетно.
 
К. Ј.: И дуготрајно.
 
Н. Б.: Доста сам писао о старцу Пајсију. Објавили смо све његове књиге.
 
К. Ј.: Увек је чиста вода са чистог извора.
 
Н. Б.: То се нарочито може рећи за његова писма. Она су дубоко теолошка. Он је био савремен и просветљен.
 
К. Ј.: На духовном нивоу на коме се налазио, све је било познато и дато свише.
 
Н. Б.: Да. Он је превазишао људске димензије, превазишао људску природу, а опет, био је изузетно хуман, пун разумевања и природан. Човек је увек негде у себи знао да је он нешто посебно, нешто друго. С једне стране је човек пред њим осећао некакав страх, а он је, са своје стране био простодушан и једноставан. Када си разговара са њим, као да си разговарао са својим оцем, или мајком. Умео је да се шали, имао је много смисла за хумор.
 
К. Ј.: Такви људи привлаче и освајају, а такви су по благодати Божијој.
Оче Никодиме, да ли сте, у оним дугим разговорима, које сте водили толике године, имали прилике да познате сву дубину његове духовности? И ако јесте, како сте то доживљавали? Ја сам, на пример, имао благослов да упознам старца Порфирија и када сам одлазио од њега, летео сам, а не корачао. Срце мије пламтело. Опишите нам како сте се ви осећали у присуству тог светог човека.
 
Н. Б.: Осећао сам, разуме се, радост, и ја сам летео. У оцу Пајсију човек је налазио сигурност. Али се догађало и да оде замишљен и загледаН у себе. Ја сам, понекад, одлазио сав сломљен потпуним познањем да сам недостојан и колико је тешко доспети онамо где је он.
 
К. Ј.: Значи ли то да је долазило до поређења”?
 
Н. Б.: Сасвим спонтано. Са много одушевљења је прилазио сваком човеку. Као и Господ, прихватао је све људе. И Црква прихвата све људе. Није био избирљив. Старац Пајсије је умео да седне и да се свакоме потпуно посвети, Могао је из далека да прозре душу сваког човека, као Божијег створења. Свима је прилазио са снисхођењем.
Када је послушност у питању, прихватао је само послушност без премишљања – то не значи да човек не треба да поседује благоразумност (расуђивање). Једно је човек без расуђивања, а друго је послушност без премишљања, без помисли. То значи да је сматрао да је послушност једна од основних особина монаха, исто као и девственост и сиротовање. Ако недостају та три елемента, нестају и остали. Његова беседа била је убедљива и сугестивна и теолошки снажна.
Оно што старац није желео некоме да открије, саопштавао би то на посебан начин, а човек би ипак добио идеју шта је хтео. Даље од тога није ишао и свакоме је било остављено да реагује по свом нахођењу. Никада никога није доводио у неприлику. Био је духовно тактичан.
Сећам се, када је завршио основну школу, његов отац је желео да он постане ковач. Одведе га, тако, код једног ковача. Остао је тамо 23 дана, а после тога нису више знали шта је са дечаком. Код куће ништа није рекао, али код ковача није одлазио. Чак ни када му је отац први пут рекао “знаш, треба да идеш код ковача” није му рекао да не жели и да би желео да буде нешто друго. Оде његов отац, после неког времена, код ковача, код којег га је био одвео, и упита како дечак напредује. “Уопште не долази”. Оде онда отац кући, ухвати га, истуче га и поново га, сутрадан, одведе истом ковачу. Остао је 23 дана и поново отишао, али овога пута у столарску радионицу. Онда то дозна његов отац поново га истуче и поново га одведе код ковача. Није се оцу ни једном речју супротставио. Причао је о.томе: “Нисам могао да противуречим оцу, или да му било шта кажем,” Али не од страха, Хтео је да изучи за дрводељу и столара. Зашто? Зато што је био дрводеља. Постао је тако добар дрводеља, чудесан. Могао бих рећи да мало има таквих.
 
К. Ј.: Је ли израђивао и дуборезе!
 
Н. Б.: Израђивао је права ремек-дела. Послао ми је на поклон један дуборез на коме је била Синајска гора. Успиње се пут и горе, не врху, види се само рука Божија која предаје Мојсију заповести, а он их прима.
Али композиција и израда су прелепи. То држим на зиду преко пута постеље. Поклонио ми је и друге предмете, разуме се. Један крст, и тако даље. Када је био у Коници, многи су желели да праве намештај код њега. Имао је снажне руке. Као младић, био је веома снажан. Радио је и плакао јер су други мајстори гладовали због њега, зато што су сви најрадије код њега долазили, а други нису имали посла. На известан начин им је одузимао посао; Израђивао је и крстиће. Сам је направио калуп. Не знам, да ли знате, како се пресује. Moраш да имаш негатив, као калуп. Он је то сам дељао, а умео је и да гравира. Пошто, док је радио, није могао ништа да наслања на груди које су га болеле, израдио је пресу. – Кувамо дрво да омекне и тако вруће, меко, стављамо у пресу и дрво поприма облик који је у преси као негатив. Потом га стављамо у једну врсту пећи, и тако пресовани облици остају. Тако настаје плитки рељеф у дрвету.
 
К. Ј.: А у војсци је био радио – везиста.
 
Н. Б.: Био је изванредно вешт у убацивању парабола у беседу. Давао је многобројне примере, а и гестикулација му је била изванредна.
Отац Пајсије, још као дете, није узимао храну средом и петком и није обедовао од хране коју су спремали за све.
 
К. Ј.: Колико је тада имао година?
 
Н. Б.: Имао је 5-6 година.
 
К. Ј.: Био је веома мали за то.
 
Н. Б.: И још тада је одлазио у шуму и правио бројанице од шумских плодова. Понекад се губио у шуми: То ми је причао у једном од наших дугих разговора. И још нешто ми је испричао што нигде није забележено. Чуо је негде да човек може да се замонаши са 16 година. Кад је навршио 16 година, отишао је, не рекавши никоме ништа, у Митрополију у Јањину да пита како да оде на Свету Гору. Оде, и најједноставније се појави са речима: “Хоћу да одем на Свету Гору да постанем монах.” Они тамо му одговорише: “Затвори врата, а ми ћемо одмах да обавестимо полицију. Шта? Да идеш на Свету Гору?” И почеше да га испитују: “Зна ли то твој отац?” “Не зна.” “И шта ћеш на Светој Гори?” Запретили су му. Све што су му рекли, простодушно је поверовао. Устројио је Бог да прође још неколико година. Врати се, тада, кући да сачека да буде пунолетан. Када је навршио 21. годину, рекоше му: “Иди прво да одслужиш војску, па онда.” Био је тада рат. Сва три његова брата већ су била отишла у рат. Био је најмлађи, па њега нису послали, Остао је сам да помогне породици и сестрама. Када су се браћа вратила, онда пође и он у војску. И одмах, чим је одслужио војску, не говорећи никоме ништа, оде на Свету Гору.
Испричао ми је и како су га, када је отишао у манастир Есфигмен (тамо је прво отишао и замонашио се), одмах послали једном дрводељи. Знао је тада само да обрађује даске, али није знао да прави намештај. Дрводеља га је правио будалом да би га искушао и да види да ли ће да се растужи, па да оде. Говорио му је: “Како си то тако покварио ово дрво. Баци то! Нисам ли ти рекао да то другачије урадиш?” Али старац Пајсије је знао да није било тако. У сваком случају, није разумео зашто му то ради. Бог је допустио да се тако искушава. Оде код игумана и све му исприча, а игуман му каже: “Буди послушан, чедо моје, зна он зашто ти тако говори.” Много пута је растужен плакао.
А онда, једнога дана, када су отишли код звонара да нешто поправе, када му дрводеља рече: “Уради ово”, он одговори: “Нека је благословено”. Био се помолио претходно и то од свег срца. Онај баци алат и каже: “Е, то сам хтео да видим, од сада, па надаље, чини што год хоћеш.” Онда је старац променио посао.
 
К. Ј.: Кад би требало да се сетите неколико његових карактеристичних израза, оче Никодиме, чега бисте се прво сетили!
 
Н. Б.: Када је молитва у питању, највећу важност је давао умносрдачној молитви, нарочито је наглашавао смирење, а често је истицао мужевност. Желео је да будемо искрени према Богу. Поседовао је изузетну непосредност. Ништа није крио и није био дипломата. Отац Пајсије је био чист и исправан. И од нас је тражио да будемо исправни и непосредни. ,
 
К. Ј.: Оче Никодиме, учинили сте нам велику радост свим оним што сте нам испричали о старцу Пајсију. Донели сте нам дијамант са неба.

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.