НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА – СВЕТСКО ОБРАЗОВАЊЕ И ЗНАЊЕ
 
Знање без божанског просветљења је пропаст
 
Ако се људи у брзини свога размишљања на тренутак зауставе, њихов ум ће се не само одморити, него ће им се и божанска благодат лако приближити. Знање без просветљења је пропаст. Ако се неко труди на духовном плану, ако се подвизава, тада га Бог и просветљава. Тада он има божанско просветљење, божанска искуства, и нема своје сопствене мисли, па зато и види далеко. Онај ко је кратковид, изблиза добро види ствари, али на даљину не види. А онај ко није кратковид, видеће мало даље, али и ово још ништа не говори. Јер телесних очију је један пар, а духовних има много.
Они који су удаљени од Христа, лишени су божанског просветљења, јер одбацују сунце као нешто безумно, и одлазе тамо где сунца нема. Као последица тога јавља се духовна прехлада и болест. Ако се човек не освешта, акО не дође божанско просветљење, ако је остало знање и исправно то често виђам то је онда само рационализам и ништа више од тога. Ако недостаје божанско просветљење, и оно што ће људи рећи, и оно што ће написати, неће им помоћи. Погледајте како Псалтир, који је исписан божанским просветљењем, има велику дубину! Сакупи, ако желиш, све теологе и све филологе, и видећеш да један псалам са таквом дубином не могу да саставе! Давид је био неписмен, али можеш јасно да видиш како га је водио Дух Божји. ‘
И Црква је данас у тескоби, јер недостаје божанско просветљење, и свако ради како хоће. Улазе и људски елементи од којих настају страсти које касније користи ђаво. Због тога не би требало да власт траже људи којима владају њихове страсти.
 
– Дакле, људи треба непрестано дa траже божанско просветљење?
 
Да, јер другачије, решења до којих долазе настају дејством разума. Тако се касније стварају смутње. Скупштине, параскупштине… А зло је у томе што нису претходно дошло до самопознања. Јер самопознање вреди више но сва знања овога света. Када човек смирено позна себе, бива признат и од људи. Кад би неки прзнали себе, увидели би сву своју ругобу и уопште више не би проговорили..
Једном приликом ми неко рече. „Нема ни једног православног да представља православље ван њега самог, на скуповима, итд“. И тако је говорио, говорио, говорио, прекоревајући. „Пророк Илија“, рекох му, „када га Бог упита: шта тражиш Илија на Хориву, он одговори: остадох сам. Тада му Бог рече: „Седам хиљада има оних који нису преклонили колена пред Ваалом“. Седам хиљада људи било је верно Богу, а пророк Илија рече: „Остах сам!“ И ти тако прекореваш, иако постоје толики верни! …Ко је наш Пантократор (= Сведржитељ)? Да ли је Он Сведржитељ у грађевини која има оштећења од земљотреса, и ми размишљамо шта да радимо да је спасемо да не падне, па зовемо археологе да је подупру?“ „Али тамо у Америци нема никога“, рече ми. „Али ја сам упознао толико верних из Америке“, рекох му. „Да, али католици делују лукаво“. „Али католици сами“, рекох, „напуштају папизам и прелазе у православље. Добро, када је Патријарх Димитрије ишао у Америку, зар ти исти католици нису викали: „Патријарх је истинити хришћанин, а папа је трговац“? Зар нису то католици говорили са гневом? Зашто онда говориш о томе да католици желе да преваре Православне, да их промене, итд? Где је Бог? Зар ђаво може успети?“
На жалост, западни рационализам је утицао и на источне православне предстојатеље, и тако су они само телесно у Источној Православној Цркви Христовој, док су у ствари целим својим бићем на Западу и гледају на њега као на владаоца света. Ако се на Запад погледа духовно, светлошћу Истока, светлошћу Христовом, тада ће се видети духовни залазак Запада, који мало по мало губи светлост мисленог Сунца, Христа, и који напредује ка дубоком мраку. Скупљају се и саборују[1] и договарају се о стварима о којима не треба расправљати, о којима ни Свети Оци нису расправљали толико времена, Све је ово Од лукавога, Како би вернима дотужило и како би се саблазнили, и како би их гурнули – једне у јерес а друге у раскол, и како би тиме ђаво зарадио. О, о… муче и усложњавају живот Ови људи!
И одакле све ово? Нико се не бави духовним делањем, него умишља да је духован човек и говори безумности. Једно дете са природном чистотом ума и са малим знањем које има, рећи ће ти исправне ствари. Насупрот томе, неко са великим образовањем, са умом замућеним демонским утицајем који је примио, говори ти највеће безбожности.
Онај ко стално изоштрава свој ум знањем, а Живи удаљено од Бога, на концу раздваја свој ум на два дела. Један део ће мало по мало сам пропасти, а другим људи прибегавају потпуно људским решењима. Људско знање, када се освештава, постаје божанско и тада је од помоћи. Другачије је са људским сучељавањима, разумом, логиком овога света. Служити се само умом је као користити лепак за гвожђе. А магнет привлачи метале, и овај приања, али се не лепи.
То је данашњи свет. На све ствари се гледа сувом логиком. Ова логика води у пропаст. Зар није речено да „знање надима“ (1 Кор. 8, 2). Ако нема божанског просветљења, знање ничему не користи, него доноси пропаст.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Старац овде не мисли на све саборе, већ на оне на којима се разматрају теме које су већ разрешене у Цркви од стране Светих Отаца, и о којима више нема потребе да се расправља.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *