НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА – РАЦИОНАЛИЗАМ НАШЕГ ВРЕМЕНА
 
„Не судите по изгледу“ (Јн. 7, 24)
 
Старче, логику, људски суд и људску правду које имам, осећам као запреку за напредак у духовном животу?
 
– То заиста и јесте препрека за духовни напредак, јер тада одлази благодат Божија. Човек тада остаје без помоћи Божије, падне и разбије нос. Људски суд и људска правда су, по правилу, неправедни. Правда Божија јесте љубав, дуготрпљење, благост. Бактерија која изазива твоју духовну болест је то што ствари истражујеш људском логиком. Делотворан лек су добре помисли. Када човек размишљајући скреће удесно, има дакле, добре помисли, а расте и запремина његовог срца. Стога, ако много користиш разум, неопходно је да добро пазиш на своје помисли, јер и закључци до којих се својим логичким закључивањем долази јесу људски а не духовни и освештани.
 
Старче, зашто тако често падам у осуђивање?
 
– У теби је Право које студираш, и зато осуђујеш. Много пута одређене студије или неко занимање, на известан начин стварају неку врсту суве логике. Логика је честа болест интелектуалаца. Она им је у сржи. Иако имаш срца, логика иде много испред твог срца.
Има много оних који имају велику моћ умовања и суде са егоизмом: никоме не дају за право. Захтевају од других савршенство, али не и од себе. Осећају се спокојним са својим слабостима, а друге осуђују. Заиста је то веома чудно! Споља су уобличени, направили су једног спољашњег човека пуног лицемерја и у себи немају ни трага од простодушности. То и јесте разлика између европског и јелинског духа. Када кажем „јелинског“ мислим на дух Православља. Код Европљанина никад не можеш да схватиш када можеш, а када не можеш да му се приближиш. Увек каже „добро дошли“ са лажљивим осмехом. Док Јелина можеш да разумеш. Радостан је? То и показује. Смркнут је, није му право? И то показује, па се ти према томе равнаш.
 
У чему се састоји кривица онога ко изузетно брзо суди о људима, догађајима и ситуацијама?
 
– Само се креће у сфери логике, служи се само својим мозгом и то је онда резултат. Добро би било да онима, који имају превише мозга, Бог мало „попусти вентиле“. Колико им се мозак више испразни, толико више благодати испуњава човека. Када кажем мозак, мислим на људско суђење, на егоизам, на самоувереност. У оном моменту, међутим, када неко схвати да не суди исправно и када каже: „Судим на начин овога света, мој суд нема божанског просветљења и стога ћу погрешити. Зато не треба да га користим“ – тада га Бог просветљује и тада може исправно да расуђује.
Кушач онеспособљава паметне људе тако што им наметне да „суде по изгледу“. Када човек у себи има овосветске елементе, он суди људски и чини злодело. Човек треба да се удаљи од тог људског елемента, да би његов суд постао божански, Суд овога света је погрешан суд. Колике само неправде бивају! Колико често човек бива неправедно кажњен! Једном приликом за Васкрс након Свете Васкршње Литургије, седосмо мало у једну колибу да поједемо по комад сира и јаје. Поред мене је седео један монах који је био водич мазги, и који је доносио дрва. Гледам га, одваја на страну оно што му је понуђено. „Једи“, рекох му. „Добро, добро, јешћу“, рече ми. Гледам га после, опет не једе. „Једи“, опет му кажем, „данас је Васкрс.“ „Благослови старче“, рече ми, „ја, кад се причешћујем, не једем до два поподне“. Од претходног дана пости (тј. не једе – прим. прев.), а јешће тек поподне! Видиш шта он чини ради благочестивости? А други могу да га сматрају обичним мазговодцем.
Човек је тајна! И ако те приморавају да судиш, размишљај: „Да ли је овај суд божански, или је пун пристрасности?“ Да ли је то несебично или пуно самовоље? Немојте имати поверења у себе нити у свој суд. У том суду има много егоизма. Мене су поставили да судим о једној ствари, и иако то нисам хтео, приморали су ме. И упркос томе што обично судим несебично и непристрасно, када одем да sе помолим, не осећам, како да кажем, ону сладост коју осетим у другим приликама. Не зато што ме због нечега пече савест, него зато што сам судио као човек. Тим горе, уколико је суд погрешан, или садржи у себи људска, оправдања, или мерила! Суђење је изузетно озбиљна ствар. Суд припада Богу. То је страшно! И није важно, ако онај ко суди има и добру намеру. Важно је шта је у његовом суду.
Потребно је много расуђивања. Сви ми, по природи, имамо мало расуђивања, али на жалост, многи од нас га не примењују на себи самима, него на ближњима својим. (како не би… расудили o себи,, то јест како себи не би себе открили). Тако оно мало расуђивања што имамо, прљамо суђењем и осуђивањем и захтевом да се други поправе, док би у ствари то требало да захтевамо само од себе, пошто не узимамо довољно учешћа у духовној борби и у одсецању сопствених страсти, како би се душа наша ослободила и како би узлетела на Небеса.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *