ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
МРАЧНЕ СИЛЕ – О ЂАВОИМАНИМ ЉУДИМА
 
Ђавоимани и поседнути реагују на било коју светињу
 
А како човек, старче, може да види да ли је неко душевно болестан или поседнут?
 
– То може да види и обичан побожни лекар. Они који пате од демона, када се приближе некој светињи, доживљавају шок. Тако се сасвим јасно види да у себи имају демона. Само мало свете водице, ако им даш, или ако их осениш крсним знаком држећи у руци часне мошти, реагују бурно, јер су у њима нагомилани демони. Међутим, ако су душевно оболели, не реагују уопште. Ако још имаш и крст око врата, па им се приближиш, постају немирни, крену да дрхте. Једном, на бдењу на Светој Гори, кажу ми свети оци да имају помисао да је један од присутних људи из света поседнут демоном. Сео сам у суседну стасиду и прислонио на њега свој крст који у себи има комадић Часнога Крста. Он поскочи. Устаде и оде на друго место. Када су се људи мало разишли, нађем начина да му поново приђем. Понови се исто. Тако сам схватио да заиста у себи има демона.
Када ми у колибу донесу дечицу и кажу да су поседнута, често узмем делић часних моштију светог Арсенија и сакријем га у шаци како бих се уверио да ли су поседнута. И да видите, иако обе руке стегнем у шаку, како детенце, ако је поседнуто, уплашено посматра ону руку у којој кријем часне мошти. А ако није, него је, на пример, болесно, нема никакву реакцију. Понекад им, на пример, дам да пију воду у коју сам претходно потопио делић часних моштију светог Арсенија. Ако имају демона, неће да пију ту воду. Једном ђавоиманом детету једном сам дао прво да једе слаткише, да би ожеднело и после сам му донео ту воду. „Ево фине водице за малог Јаниса.“ Рекао сам му. Чим је попио гутљај, почео је да виче: „Та вода ме пече. Шта има у њој?“ „Нема ништа“, одговорим. „Шта ми радиш? Пече ме!“ Викао је. „Не пече тебе. Неког другог пече“, кажем. Осеним га крсним знаком изнад главе, а руке и ноге крену да му се тресу… Упао је у кризу. Демон га је свега изломио.
Сећате ли се оног студента који је давно долазио овамо? Говорио ми је: „Имам у себи демона и много ме мучи. Трпим муке од демона, јер ме приморава да говорим и саблазни. Упао сам у очајање. Осећам како ме притиска унутра, стеже ме некад ту, некад ту..,“, и јадник би ми показивао стомак, груди, ребра и руке. Како је био веома осетљив, да га не бих повредио и да бих га утешио, рекох му: „Види, немаш ти демона у себи, него те демон споља напада.“ Када смо ушли у цркву, рекао сам сестрама које су биле тамо да се помоле за то несрећно Божије створење, а ја сам узео из олтара комадић часних моштију светог Арсенија, пришао му и поново сам га упитао: „На ком месту те притиска и мучи демон? Где мислиш да се налази?“ Он ми показа своја ребра. Где? Овде?“ Опет га упитам и прислоним шаку са часним моштима скривеним у њој. Истог тренутка је заурлао: „Опекао си ме! Опекао си ме! Нећу да и….изађем! Нећу да изађем!“ Викао је псовао, говорио срамне речи. Онда сам почео у себи да говорим: „Господе Исусе Христе, отерај нечистог духа из Својега створења“ и да га осењујем часним моштима. То је трајало око двадесет минута. Онда га је демон бацио на земљу. Ваљао се по прашини. Одело му је побелело од прашине. Подигосмо га. Дрхтао је целим телом и имао грчеве у мишићима, Хватао се рукама за иконостас да не би поново пао. Низ руке му је текао ледени зној. После неког времена демон оде и он се умири. Потпуно се опоравио и још увек је добро.

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *