ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДАНАШЊА ЦИВИЛИЗАЦИЈА – МУДРОСТ БОЖИЈА И ПРИРОДНО ОКРУЖЕЊЕ
 
Загађење и упропашћавање природног окружења
 
Данас сунце чак и зими зна да припече – рекао би човек да је на Синају – а то зато што су људи направили рупе у ваздушном омотачу. И да мало северац не дува, не би могао ни трен да стојиш на сунцу.
 
Старче, шта ће бити са озоном?
 
– Стрпићемо се мало, док се научници не покрену и са пет кила гипса не запуше рупе!!!… Да, нека иду сад да затварају рупе тамо горе… Видеће да је Бог све начинио добро, са толико склада, и рећи ће: „Благослови, ми нисмо чинили добро“. Молите се да се затвори рупа која је настала у атмосфери. И тамо се једна „чаша“ (в. Откровење 15, 7) излила – усахло је дрвеће, осушиле се биљке. Но, Бог може све то да уреди.
А да . видите само докле досеже лукавство неких, који размишљају само о томе. да згрну новац великих богаташа! Кажу: „Отворила се рупа у атмосфери – свет ће нестати. Како ће да се спасе свет? Наука се позабавила планом да се копа у дубину, да се сиђе у земљу, како би ‘ce избегло сунце“. А на крају, пошто тога не може бити, кажу: „Има да кренемо да градимо на месецу; биће ресторана, хотела, кућа и свет ће тамо да иде. Ко хоће да обезбеди место на време, нека плати“! А у ствари све је лаж! Наиме, шта то они тамо могу да граде? Тамо човеку нема живота. Један-двојица отидоше и вратише се, и то у оним „кавезима“. А неки верују у све то и плаћају…
 
Старче, многе брину издувни гасови и смог…
 
– Када је реч о томе, треба да притегну директоре фабрика и да их присиле да поставе уређаје који би усисавали тај дим, не би ли се људи мало спасили од гасова. А директори фабрика, уместо што извесном сумом „сређују“ неког народног посланика, како би им ишли на руку, нек’ завуку још мало руку у џеп, и купе прописан уређај. Раније није било таквих гасова, тих облака димова. Данас су све загадили и то сматрају прогресом. Прогрес молим те лепо, а куда води! Уништавају људски род. Само ли изађеш напоље, осећаш мирис издувних гасова. Отвориш ли прозор, споља све улази унутра. И тај дим ничим не одлази, колико год да переш руке. То није безазлено. Онај из димњака са кућа једним накашљавањем одмах излази из плућа, зато што у себи нема уља, док се овај лепи на плућа.
У вишеспратницама људи су стиснути, једни изнад других. Комшија истреса прашину право на комшијин балкон. Јадан ли је онај на првом спрату! К њему долази сва прашина и ђубре од других. Он је таман раширио веш да се суши, или отворио прозор, а онај други одозго тресе прашину! Не мисли на другога. У старо време ове вишеспратнице сматрали би за затворе, за тамнице, какве су у турска времена биле у бедемима Солуна. Да, страшно! Онда су куће имале своја дворишта, животиње, башту, дрвеће и читаво јато птица би се ту знало скупити.
 
Сада, старче, ни ласте немају прилике да виде.
 
– Јесу ли ласте полуделе да иду тамо? Јесу ли сишле са ума? Ускоро људи неће ни знати шта су то ласте. У Америци на једном универзитету, на одељењу које се бави проучавањем историје Светога Писма Старога и Новога Завета, научници, да би разумели шта то значи „жито“, засејали су једно читаво поље пшеницом. Да би схватили шта је то „пастир“ и шта значи „овца“, имају једно стадо са неколико оваца и једног пастира са штапом! И то ми је Универзитет!
Загадили су читаву атмосферу. Видиш ли, зимско је доба, а смеће се осећа! Замисли како има да буде на лето! И нико да се сети да авиони баце мало неких средстава против неугодног мириса. На сву срећу те је Бог начинио цвеће које шири пријатне мирисе. Сва та множина и разноврсност цвећа, великог и малог, неутралише тај смрад. Да није било њиховог мириса, на шта би се ваздух осећао? Видиш, само од једне цркотине на улици читава околина смрди! Како ли нас само збрињава Бог! Да Он није бринуо о нама, о јаду бисмо се забавили! Замисли само да цвеће не постоји, па лековите биљке… Оне покривају наш смрад, прекривајући га својим мирисом.
Једном ме је питао један човек у мојој испосници: „Добро, шта ти радиш овде? Шта радиш дању, шта ноћу?“ Унаоколо управо беху процветали цветни жбунови, цела падина беше у цвећу. Читавим крајем ширио се мирис. „Не знаш ти, кажем му, шта ме све не снађе док не залијем и док се не побринем о свом овом цвећу! А видиш ли и ноћу на небу колико само кандила имам да упалим! Ни не стигнем да их све упалим!“ Само ме је гледао! „Зар не видиш, наставим ја, тамо горе ноћу кандила? То све ја палим!!! Је л’ могу да стигнем? Уопште није једноставно све те светиљке попалити, налити уљем!!!“ Јадничак се сав беше изгубио.
А и прскање дрвећа је отров. Јадне птичице гину ли гину. Људи поливају дрвеће отровима, не би ли их заштитили од болести, а онда људи оболевају. Све трују. Зар није боље да стављају мање отрова, па дрвеће које се сасуши да затрпавају у земљу и праве ћумур, уместо од здравог? Па зар неће цео облак пестицида угрозити човека? Ово је, посебно за малу децу, смрт. Зато се и рађају болесна. Рекао сам некоме: „Шта сад бива? Убили сте инсекте а сада убијате људе“. Прскају цвеће да би убили инсекте, а људи оболевају. Наћи ће они и још јаче отрове, и на крају шта ћемо добити?
Доказано је да су неки инсекти које су они убили запрашивањима убијали неке друге. Сада ћемо ми гајити ове да би убијали друге. Како је Бог само то лепо уредио! Тамо где има цврчака нема комараца. Дошао је код мене један човек који је имао мали мотор. Тај мотор је правио буку као цврчак, али јачу и њиме би терао комарце. Сада убијају цврчке који су производили и тако дивне звуке, а они сада оно што је Бог створио раде уз помоћ машина! Све су поубијали: грлице, цврчке… Данас је реткост чак и гаврана да видиш. Ускоро ћемо гавране држати у кавезима!…
Ви када прскате дрвеће, пустите мало и Бога да припомогне. Ако отров и не падне баш на сваки педаљ, не смета. Сва данашња помагала не помажу човеку у вери. Видим како и другде запиткују: „Појавио се отров за то? Где га има? У иностранству?“ И одмах на телефон, да га поруче. Бога полако гурају у страну и световни људи и калуђери. Људи нису на прво место ставили духовни развој како би се све освештавало. Зло је у томе што и ми калуђери не напредујемо мало више од мирјана у свом духовном развоју.
 
Старче, али маслиново стабло изједа црв.
 
– Ви да се молите уз бројанице да црв оде, а не само да прскате. Да ставите мало и Христа ту. Уложићемо и мало труда да све буде добро, као и у свету, само што ми монаси не мислимо да треба да имамо неки други „свет“. Не треба да се трудимо да радимо све оно што раде световни људи, или чак и више од њих, Где је Христос? Не кажем ја да уопште не прскате воћке, али и други врше експерименте. И када је неопходно да се прска, да носите маске. Боље је да вам плод буде мало црвљив, него прскан. И немојте много да прскате; смањите то. Молите се са благоверношћу; читајте први псалам[1] а дрвеће заливајте мало и са освештаном водицом. Када живите исправно, кишу[2] ћете имати и гусеница неће бити. Збрињаваће вас Бог. Потребно је благочестивости и уздања у Бога.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Арсеније Кападокијски читао је први псалам док је засађивао дрвеће и остало, како би донело добар плод.
  2. Изречено новембра месеца године 1990, за време велике суше.

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *