НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ – ПРИХВАТАЊЕ НЕПРАВДЕ
 
Какав је добитак од неправде
 
А старче, када ме окривљују за нешто што за мене каже нека од мојих сестара, а ја нисам крива, да ли то значи да не треба да будем хладна према њој?
 
– Хајде, стани мало! Шта каже црквени типик о томе? На какву се ситуацију односи? Рецимо да ниси крива и да је ситуација онаква како кажеш. Уколико су ти нанели неправду, ти од тога имаш користи. А ону другу, ако је рекла нешто на твоју штету како би себе оправдала, после тога мучи и изобличава њена савест. Она се покаје и на тебе гледа са више љубави. Овде су сједињена два-три добра. Тако ти се даје прилика да постанеш богатија и племенитија, а не да будеш ситничар. Пошто ти Бог даје могућност да постанеш племенита и пошто си у прилици да некоме нешто даш, зашто би ти желела да будеш ситничар?
 
Упорно имам помисао да упитам сестру, како је то схватила моје понашање и окривила ме.
 
Дакако. Да није то онај мали покварењак који упорно тражи да види има ли ту још нечега? Он те притиска да потражиш и нађеш начина да докажеш да си у праву, па да отераш Христа од себе.
 
Али, желела бих, старче, да ми бар понекад други опросте када нешто погрешим.
 
– Шта, желела би да те оправдају? Рецимо да те оправдају. Да ли ти тиме, у духовном смислу, добијаш, или губиш?
 
Губим.
 
– Када би имала продавницу, да ли би желела да имаш добитак, или губитак?
 
Добитак.
 
– Ако, дакле, у материјалним, безвредним стварима не желимо да губимо, колико тек у духовним треба да гледамо да не будемо на губитку! Људи из света и те како гледају на материјални добитак и не допуштају да им пропадне. Да ли је онда право да духовни људи пусте низ ветар духовни добитак? Али, иако световни људи троше новац који имају rta чак, понекад, проћердају и материјална добра, ми, духовни људи, када не прихватамо неправду упропаштавамо духовна, небеска добра. Трошимо их сва овде. Зашто да мењамо небеско за земаљско? Најзад, јадни световни људи не знају ништа о духовности, али зато ми знамо: замонашили смо се да бисмо заслужили Царство небеско. А затим, пошли смо ка једном циљу, а скренули према другом. За човека из света веома је болно да буде неправедно погубљен, испребијан, или само протеран. Ми, међутим, треба да тежимо за тим и да претрпимо све, Христа ради. Треба да чезнемо да нас не поштују, ниподаштавају и да се с гордошћу опходе са нама, јер све то доноси добитак нашој души. Отац породице, на пример, принуђен је да тражи за себе правду, јер мора да мисли како ће живети он и његова јадна деца, ако изгуби добар глас, или ако банкротира. Зато људи из света имају олакшавајуће околности, али ми их немамо.
Када нам чине неправду и ми ту неправду прихватамо, онда нам у суштини чине добро дело. Оклеветају ме, на пример, да сам починио некакав злочин и неправедно ме осуде на затвор. У реду. Ја имам мирну савест, јер нисам починио злочин, а имам и небеску награду. Постоји ли веће доброчинство? Не ропћем, него славим Бога: „Како да Ти се захвалим, мој Боже, што нисам починио злочин? Да сам га починио, не бих могао да поднесем грижу савести.“ У таквом случају затвор постаје рај. Неко ме неправедно ударио. „Слава Теби, Боже! Можда плаћам за некакав грех, некада сам и ја некога ударио“. Псовали су ме неправедно. „Слава Теби, Боже! Прихватам то за љубав Твоју, јер си мене ради био ударан и псован.“

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *