НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ГРЕХ МУЧИ ЧОВЕКА
 
Намерни греси
 
Треба веома да пазимо на намерне грехе, јер наша намера је оно што ће Бог да испитује. Грехови које чинимо из непажње су лакши. Извесни греси јесу греси, али се суде мање строго.
Затим, када згрешимо нехотице, Бог тако уреди да наше сагрешење испадне на добро. Али, то не значи.да је требало да згрешимо, како би се догодило то добро, већ, пошто смо згрешили, а нисмо то хтели, Бог наш грех користи за то да од њега испадне нешто добро. Када, међутим починимо неки грех свесно и после тога се покајемо, треба да се помолимо да од последица нашег греха не произађе неко зло.
 
– Старче, а како се спасао онај монах о коме говори Евергетинос, који је десет година, свакога дана, упадао у неки грех, али се свакога дана и кајао?[1]
 
– Он је, на неки начин, у власти греха, обузет њиме. Он није имао рђаву намеру, него му није нико помогао, упао је у зло и зато је имао право на помоћ Божију. Борио се, патио, искрено се кајао и Бог га је на крају спасао. Видиш, може неко да има добру намеру, али ако му се од малена не помогне и ако је заведен у зло, тешко се касније подиже. Покушава, труди се, па опет пада и опет се подиже, значи, бори се. Бог неће напустити таквог човека, зато што, он сиромах чини свој мали труд и иште помоћ Божију и не греши хладнокрвно. Неко, на пример, крене некуд, без намере да сагреши, али спопадне га ђаво и он падне у некакав грех. Каје се, труди, али му поново поставе замку и он, иако није намеравао да учини ништа рђаво, јадник, поново пада и поново се каје. Он има олакшице, зато што не жели да чини зло, него је наведен на зло и после се каје. Онај, међутим, ко каже: „Да бих добио оно, треба да учиним ову неправду; да бих добио оно друго, треба да учиним ову подлост“ и тако даље, он греши намерно и свесно. Припрема, значи, свој грешни план и са ђаволом планира какав грех ће починити. То је веома рђаво, зато што је учињено са предумишљајем. Он није пао у искушење, већ намерава да чини нешто заједно са ђаволом. Такав човек никада неће добити помоћ, зато што није заслужио да добије Божију помоћ и на крају умире не покајавши се.
Међутим, многи они који кажу да ће да се покају када остаре, како су сигурни да ће имати времена и да неће умрети изненадном смрћу? Један предузимач је говорио: „Када остарим, отићи ћу у Јерусалим и окупаћу се у реци Јордан. Тако ћу спрати све своје грехе.“ И наставио је да живи грешним животом. На крају, када више није имао снаге и већ се једва кретао, он одлучи да крене на пут. Саопшти он то једном свом мајстору: „Мајсторе, одлучио сам да идем у Јерусалим и да се окупам у реци Јордан.“ „А, газда“, одврати му овај, „ако си чист, стићи ћеш онамо, а ако ниси, остаћеш на путу!“ Мајстор као да је имао пророчки дар! Чим је предузимач стигао у Атину да среди документа, умре! Узели су му сав новац, однели га у некакву погребну агенцију и ови су га у ковчегу послали у његово родно место.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Види: Евергетинос, Прва књига, стр. 34 и даље

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *