ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – И САМО ПРИСУСТВО ХРИШЋАНА ЈЕСТЕ ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ
 
Сучељавање са хулитељима
 
Старче, у Св. Писму стоји да се хула на Светога Духа не прашта. О којој хули је реч?
 
– Хула на Светог Духа уопште је ниподаштавање свега божанског, ако је човек, разуме се, при здравој памети. Тада је и одговоран. На пример, неког сам човека из све снаге гурнуо и избацио напоље, јер ми је рекао.“ма идите и ти и твоји богови…“ То је било богохуљење. Или, пролазе двојица поред цркве. Један се осени крсним знаком и каже другом: „Хајде, прекрсти се и ти!“ А он му одговара: „Ма, иди молим те, зашто да се прекрстили?“ То ниподаштавање је хула. Код благочестивог човека хула нема места. Али и бестидност је хула на Духа. Бестидан човек изврће или гази јеванђелску истину да би оправдао свој пад. Не поштује истину, стварност, већ је свесно искривљује, гази по светињи. То му полако улази у навику. А томе следи удаљавање благодати Божије и човек пада под демонски утицај. И ако се не покаје, како ће се даље развијати?,.. Сачувај Боже! Али, ако се неко разгневи, па у гневу хули чак и на Светога Духа, за такву хулу може бити опроштено, јер човек сам не верује у оно што је изрекао, већ ју је рекао у афекту (љутини), изгубио је контролу над собом и одмах потом се покајао. Бестидник, међутим, оправдава лаж како би оправдао свој пад. А онај ко налази оправдање за свој пад, оправдава ђавола.
 
Старче, како оправдава свој грех?
 
– На пример, сети се нечега што је речено пре десет година, и онда то наводи као пример како би оправдао себе. Чак ни ђаво, највећи адвокат, не може да се сети тако нечег у датом тренутку.
 
И како се осећа такав човек?
 
– Како се осећа? Нема никад мира у себи. Чак и кад је у праву, па самог себе оправдава, нема мира. Још је горе кад није у праву а покушава да оправда себе на бесраман начин. Зато треба да пазимо на бестидност и ниподаштавање не само. према свему што је божанско, него и према ближњем: који је икона Божија. Бестидни људи се налазе на првом ступњу хуле на Духа Светога. Ниподаштавање божанског је други ступањ, а на трећем је сам ђаво.
 
Старче, кад говоре против Цркве или против монаштва; шта учинити?
 
– Пре свега, ако, неко говори ружно, например о теби, као особи, не смета. Размишљај овако: „Христа, Који је био Христос, толико су вређали, али Он није рекао ни реч; колико би тек ја као грешник требало више да подносим. Кад би дошли да вређају мене као особу, уопште ми не би сметало. Али кад ме вређају као монаха онда вређају целокупну монашку установу, а ја као монах нисам монах само за себе и отуда морам да проговорим. У таквим случајевима их треба оставити да се „испразне“ и онда им одговорити. Путовао сам аутобусом и нека жена је вређала свештенике. Сачекао сам да заврши и онда јој рекао: „Имамо велике захтеве према свештеницима, али ни њих није Бог бацио падобранима на земљу, него су људи и имају своје људске слабости, А можеш ли ти мени да кажеш какво ће дете родити и како ће га сутра васпитавати једна офарбана мајка као ти, са ноктима као у грабљивице? И шта ако то дете буде сутра свештеник, или монах какав ће бити?“ Други пут, сећам се, путовао сам аутобусом из Атине за Јањину, Један од путника током вожње није престајао да осуђује митрополита са којим је тада било некаквих проблема. Рекох му две-три речи и после почех у себи да се молим. Онај настави. Када смо стигли у Јањину, изиђосмо из аутобуса, а ја га повучем у страну и кажем му: „Познајеш ли ти мене?’ „Не“, каже он. „Како онда можеш тако да говориш? Можда сам ја много гори од онога кога толико грдиш, а можда сам достигао и до светости. Како можеш преда мном да говориш такве ствари? Ја не могу ни да замислим да тако што људи могу чинити, па макар били из света! Потруди се да се поправиш, јер ће те Бог жестоко казнити – за твоје добро, разуме се.“ Почео је да дрхти. Али и остали су разумели, како сам могао да закључим по пометњи која је тада настала.
Видиш како неко псује светиње а остали ништа не кажу. У таквом случају кроткост је од демона. Једном приликом, када сам силазио са Свете Горе, срео сам на броду једног несрећника који је побегао из душевне болнице и дошао на Свету Гору. Бучно је псовао и грдио старије, власт, лекаре,.. „Толике године“, викао је, „кљукају ме лековима и тресу електрошоковима! Вама је добро. Имате своју удобност, аутомобиле. А мене је мајка са дванаест година послала на неко острво. Двадесет пет година идем из луднице у лудницу! Грдио је све партије и на крају поче да псује Христа и Богородицу. Онда устанем и кажем му: „Престани!“ Обратим се и осталима: „Има ли овде неко одговоран?“ Освести се, изгледа, његов пратилац – вероватно је био полицајац – па га мало умири. Све своје проблеме испричао је вичући и псујући. Заболело ме за њега. После дође и пољуби ми руку. Пољубио сам га. Имао је право. Сви ми, мање или више, имамо удела у његовој несрећи. Тако сам и ја био узрок што је, јадник, толико викао и псовао. Да сам био на вишем духовном нивоу, можда бих му помогао.
Колико су били разочарани Грци што се држава споразумела са Турском о размени становништва, па су путовали бродом у Грчку! Двојица морнара [из посаде грчког брода] псовали су Христа и Богородицу. То је за ове људе [избеглице] било превише! Рекоше: „Зар Грци, хришћани да псују Христа и Богородицу!“ Зграбише их и бацише у море. Срећом, ови су знали да пливају, па су се избавили. Чак и кад неког човека псују треба да га заштитимо, а камоли Христа! Дође у колибу неки хроми момчић, а лишце Му озарено. Кажем себи: „Овде има нечега, кад се благодат Божија зар и толико!“ Упитах га: „Како си“, и рекох му још неколико уобичајених реченица, а он ми одмах исприча шта му се догодило. Неки човек, боље рећи звер, псовао је Христа и Богородицу и момак скочи на њега да га спречи. А онај га баци на земљу и поче га газити, обе ноге му је озбиљно повредио и после тога је, јадничак, остао хром. Он је исповедник! Шта су све претрпели исповедници и мученици!
 
Старче, многи побожни млади у војсци имају потешкоће са онима који псују. Шта да раде?
 
– Треба имати расуђивања и стрпљења. Помоћи ће Бог. Радиовезиста који је био са мном у војсци по струци је био лекар, безбожник и богохулник. Сваког дана је долазио у јединицу да ми Испира мозак. Причао ми је о Дарвиновој теорији и сличним стварима, чисто хуљење: Али после једног догађаја схватио је неке ствари. Били смо на неком задатку и натоварили радиостаницу на једну велику мазгу.
На једној оштрој низбрдици мазга је почела да се клиза и ја је ухватим за реп а лекар ју је држао за улар. У једном тренутку, како јој је самар исувише гњечио уши, мазга Се ритнула задњим ногама и толико ме ударила да сам одлетео неколико метара. Кад сам дошао себи устао сам и схватио да могу да ходам! А једино чега се сећам је да сам пре ударца рекао: „Богородице моја.“ Ништа друго. Остали су ми печати од њених потковица. Овде по грудима све ми је било плаво. Толиком силином ме ударила мазга! Лекар није могао да верује када је видео да могу да ходам! И наставили смо пут. Кад смо мало одмакли лекар се спотаче о један камен и паде. Није могао да устане и да настави пут. Поче да виче: „Пресвета Богородице, Христе мој!“ И рече ми: „Сада ће сви да ме оставе: готов сам. Ко ће ми помоћи?“ Плашио се да га не ухвате. „Не брини“, рекох му, „сешћу и ја овде поред тебе. Ако ухвате и заробе мене, заробиће и тебе.“ Јадник је после размишљао: „Арсенија[1] је тако снажно ударила мазга и он је одмах устао, а ја сам се мало оклизнуо и не могу да ходам.“ Убрзо је устао, али је храмао, па сам га придржавао. Остали су већ далеко били одмакли. Добио је лекцију, па је после дошао себи. Свакога дана је хулио, а онда када је био у опасности, повикао је „Пресвета Богородице!“ Богородица се сажалила на њега! Један други, опет, који је у војсци возио мотоцикл два пута је ломио ногу, али је и даље хулио.
 
Нисте му ништа рекли?
 
Шта да му кажем? Нисам ништа рекао, а он је псовао непрестано и Христа и Пресвету Богородицу намерно, да ме секира. После сам то схватио, па сам се само молио. Али да видите, иако су у почетку псовали и тај и други из чиста мира, касније, кад се нађу у невољи почну да гризу језик ако им полете псовке! У случајевима кад чујеш да неко безочно и намерно хули најбоље је да не обраћаш пажњу и да се у себи молиш. Јер ако примети да обраћаш пажњу он ће непрекидно псовати, а ти ћеш на неки начин постати узрочник његове демонизованости. Међутим, ако човек који псује није бестидан него има благу нарав и псује из рђаве навике, онда можеш нешто и да му кажеш. С друге стране, ако и има благу нарав али је пун егоизма, онда припази да му се не обраћаш оштрим речима него што смиреније можеш и са болом. Шта каже авва Исак Сиријски: „Снагом својих врлина постиди оне који се са тобом споре.., и ућуткај их кроткошћу и тишином својих усана. Порази бестидне својим добродетељним опхођењем, а распусне у насладама затварањем очију“ (Подвижничка Слова, Слово 23, 10).
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Световно име старца Пајсија.

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *