НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ – И САМО ПРИСУСТВО ХРИШЋАНА ЈЕСТЕ ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ
 
Сучељавање са хулитељима
 
Старче, у Св. Писму стоји да се хула на Светога Духа не прашта. О којој хули је реч?
 
– Хула на Светог Духа уопште је ниподаштавање свега божанског, ако је човек, разуме се, при здравој памети. Тада је и одговоран. На пример, неког сам човека из све снаге гурнуо и избацио напоље, јер ми је рекао.“ма идите и ти и твоји богови…“ То је било богохуљење. Или, пролазе двојица поред цркве. Један се осени крсним знаком и каже другом: „Хајде, прекрсти се и ти!“ А он му одговара: „Ма, иди молим те, зашто да се прекрстили?“ То ниподаштавање је хула. Код благочестивог човека хула нема места. Али и бестидност је хула на Духа. Бестидан човек изврће или гази јеванђелску истину да би оправдао свој пад. Не поштује истину, стварност, већ је свесно искривљује, гази по светињи. То му полако улази у навику. А томе следи удаљавање благодати Божије и човек пада под демонски утицај. И ако се не покаје, како ће се даље развијати?,.. Сачувај Боже! Али, ако се неко разгневи, па у гневу хули чак и на Светога Духа, за такву хулу може бити опроштено, јер човек сам не верује у оно што је изрекао, већ ју је рекао у афекту (љутини), изгубио је контролу над собом и одмах потом се покајао. Бестидник, међутим, оправдава лаж како би оправдао свој пад. А онај ко налази оправдање за свој пад, оправдава ђавола.
 
Старче, како оправдава свој грех?
 
– На пример, сети се нечега што је речено пре десет година, и онда то наводи као пример како би оправдао себе. Чак ни ђаво, највећи адвокат, не може да се сети тако нечег у датом тренутку.
 
И како се осећа такав човек?
 
– Како се осећа? Нема никад мира у себи. Чак и кад је у праву, па самог себе оправдава, нема мира. Још је горе кад није у праву а покушава да оправда себе на бесраман начин. Зато треба да пазимо на бестидност и ниподаштавање не само. према свему што је божанско, него и према ближњем: који је икона Божија. Бестидни људи се налазе на првом ступњу хуле на Духа Светога. Ниподаштавање божанског је други ступањ, а на трећем је сам ђаво.
 
Старче, кад говоре против Цркве или против монаштва; шта учинити?
 
– Пре свега, ако, неко говори ружно, например о теби, као особи, не смета. Размишљај овако: „Христа, Који је био Христос, толико су вређали, али Он није рекао ни реч; колико би тек ја као грешник требало више да подносим. Кад би дошли да вређају мене као особу, уопште ми не би сметало. Али кад ме вређају као монаха онда вређају целокупну монашку установу, а ја као монах нисам монах само за себе и отуда морам да проговорим. У таквим случајевима их треба оставити да се „испразне“ и онда им одговорити. Путовао сам аутобусом и нека жена је вређала свештенике. Сачекао сам да заврши и онда јој рекао: „Имамо велике захтеве према свештеницима, али ни њих није Бог бацио падобранима на земљу, него су људи и имају своје људске слабости, А можеш ли ти мени да кажеш какво ће дете родити и како ће га сутра васпитавати једна офарбана мајка као ти, са ноктима као у грабљивице? И шта ако то дете буде сутра свештеник, или монах какав ће бити?“ Други пут, сећам се, путовао сам аутобусом из Атине за Јањину, Један од путника током вожње није престајао да осуђује митрополита са којим је тада било некаквих проблема. Рекох му две-три речи и после почех у себи да се молим. Онај настави. Када смо стигли у Јањину, изиђосмо из аутобуса, а ја га повучем у страну и кажем му: „Познајеш ли ти мене?’ „Не“, каже он. „Како онда можеш тако да говориш? Можда сам ја много гори од онога кога толико грдиш, а можда сам достигао и до светости. Како можеш преда мном да говориш такве ствари? Ја не могу ни да замислим да тако што људи могу чинити, па макар били из света! Потруди се да се поправиш, јер ће те Бог жестоко казнити – за твоје добро, разуме се.“ Почео је да дрхти. Али и остали су разумели, како сам могао да закључим по пометњи која је тада настала.
Видиш како неко псује светиње а остали ништа не кажу. У таквом случају кроткост је од демона. Једном приликом, када сам силазио са Свете Горе, срео сам на броду једног несрећника који је побегао из душевне болнице и дошао на Свету Гору. Бучно је псовао и грдио старије, власт, лекаре,.. „Толике године“, викао је, „кљукају ме лековима и тресу електрошоковима! Вама је добро. Имате своју удобност, аутомобиле. А мене је мајка са дванаест година послала на неко острво. Двадесет пет година идем из луднице у лудницу! Грдио је све партије и на крају поче да псује Христа и Богородицу. Онда устанем и кажем му: „Престани!“ Обратим се и осталима: „Има ли овде неко одговоран?“ Освести се, изгледа, његов пратилац – вероватно је био полицајац – па га мало умири. Све своје проблеме испричао је вичући и псујући. Заболело ме за њега. После дође и пољуби ми руку. Пољубио сам га. Имао је право. Сви ми, мање или више, имамо удела у његовој несрећи. Тако сам и ја био узрок што је, јадник, толико викао и псовао. Да сам био на вишем духовном нивоу, можда бих му помогао.
Колико су били разочарани Грци што се држава споразумела са Турском о размени становништва, па су путовали бродом у Грчку! Двојица морнара [из посаде грчког брода] псовали су Христа и Богородицу. То је за ове људе [избеглице] било превише! Рекоше: „Зар Грци, хришћани да псују Христа и Богородицу!“ Зграбише их и бацише у море. Срећом, ови су знали да пливају, па су се избавили. Чак и кад неког човека псују треба да га заштитимо, а камоли Христа! Дође у колибу неки хроми момчић, а лишце Му озарено. Кажем себи: „Овде има нечега, кад се благодат Божија зар и толико!“ Упитах га: „Како си“, и рекох му још неколико уобичајених реченица, а он ми одмах исприча шта му се догодило. Неки човек, боље рећи звер, псовао је Христа и Богородицу и момак скочи на њега да га спречи. А онај га баци на земљу и поче га газити, обе ноге му је озбиљно повредио и после тога је, јадничак, остао хром. Он је исповедник! Шта су све претрпели исповедници и мученици!
 
Старче, многи побожни млади у војсци имају потешкоће са онима који псују. Шта да раде?
 
– Треба имати расуђивања и стрпљења. Помоћи ће Бог. Радиовезиста који је био са мном у војсци по струци је био лекар, безбожник и богохулник. Сваког дана је долазио у јединицу да ми Испира мозак. Причао ми је о Дарвиновој теорији и сличним стварима, чисто хуљење: Али после једног догађаја схватио је неке ствари. Били смо на неком задатку и натоварили радиостаницу на једну велику мазгу.
На једној оштрој низбрдици мазга је почела да се клиза и ја је ухватим за реп а лекар ју је држао за улар. У једном тренутку, како јој је самар исувише гњечио уши, мазга Се ритнула задњим ногама и толико ме ударила да сам одлетео неколико метара. Кад сам дошао себи устао сам и схватио да могу да ходам! А једино чега се сећам је да сам пре ударца рекао: „Богородице моја.“ Ништа друго. Остали су ми печати од њених потковица. Овде по грудима све ми је било плаво. Толиком силином ме ударила мазга! Лекар није могао да верује када је видео да могу да ходам! И наставили смо пут. Кад смо мало одмакли лекар се спотаче о један камен и паде. Није могао да устане и да настави пут. Поче да виче: „Пресвета Богородице, Христе мој!“ И рече ми: „Сада ће сви да ме оставе: готов сам. Ко ће ми помоћи?“ Плашио се да га не ухвате. „Не брини“, рекох му, „сешћу и ја овде поред тебе. Ако ухвате и заробе мене, заробиће и тебе.“ Јадник је после размишљао: „Арсенија[1] је тако снажно ударила мазга и он је одмах устао, а ја сам се мало оклизнуо и не могу да ходам.“ Убрзо је устао, али је храмао, па сам га придржавао. Остали су већ далеко били одмакли. Добио је лекцију, па је после дошао себи. Свакога дана је хулио, а онда када је био у опасности, повикао је „Пресвета Богородице!“ Богородица се сажалила на њега! Један други, опет, који је у војсци возио мотоцикл два пута је ломио ногу, али је и даље хулио.
 
Нисте му ништа рекли?
 
Шта да му кажем? Нисам ништа рекао, а он је псовао непрестано и Христа и Пресвету Богородицу намерно, да ме секира. После сам то схватио, па сам се само молио. Али да видите, иако су у почетку псовали и тај и други из чиста мира, касније, кад се нађу у невољи почну да гризу језик ако им полете псовке! У случајевима кад чујеш да неко безочно и намерно хули најбоље је да не обраћаш пажњу и да се у себи молиш. Јер ако примети да обраћаш пажњу он ће непрекидно псовати, а ти ћеш на неки начин постати узрочник његове демонизованости. Међутим, ако човек који псује није бестидан него има благу нарав и псује из рђаве навике, онда можеш нешто и да му кажеш. С друге стране, ако и има благу нарав али је пун егоизма, онда припази да му се не обраћаш оштрим речима него што смиреније можеш и са болом. Шта каже авва Исак Сиријски: „Снагом својих врлина постиди оне који се са тобом споре.., и ућуткај их кроткошћу и тишином својих усана. Порази бестидне својим добродетељним опхођењем, а распусне у насладама затварањем очију“ (Подвижничка Слова, Слово 23, 10).
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Световно име старца Пајсија.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *