НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА – СВЕТСКО ОБРАЗОВАЊЕ И ЗНАЊЕ
 
Радимо исправно на својој памети
 
Зашто, међутим, стално говоре да је образовање добра основа за монаштво!
 
– Види да ти кажем. Неко ко је образован може да узме да чита неки Отачки текст, и са мало труда да га разуме, и да тако брзо напредује. А неко ко је необразован, ако нема благочестивости, тешко ће напредовати. Необразовани треба да се труди да стекне искуство и божанску помоћ, и да у оквиру тога схвати оно што чита. Са друге стране, онај ко је образован, ако се само мало потруди, добро ће напредовати. Он треба да дела на својој памети, а не да се ухвати само за созерцање, на штету памети. Свакако нисам рекао да треба да жели да памећу позна тајне Божије,
 
Дакле, старче, треба користити своју памет у борби против страсти?
 
– Не само то, него и шире. Види сва доброчинства Божија, сав свемир, славослови Бога и благодари му. Видиш, прво је Аврам тражио Бога, а потом је Бог тражио Аврама.
 
Како, дакле?
 
– Отац Аврамов, био је идолопоклоник, поштовао је идоле. Аврам виде свемир, и запита се зашто се поштују бездушни идоли, и његова памет стаде да дела: „Није могуће да су ови идоли, да су ова дрва, богови, и да су они створили сав свет. Ко је начинио небо, звезде, сунце, итд.? Треба да пронађем истинитог Бога, у Њега да верујем и Њему да се поклоним“. Тада се Бог откри њему и рече му. „Изиђи из земље своје и од рођака својих“ (Пост. 12,1). И Аврам отиде у Хеврон, и постаде љубљено чедо Божије. Образовани, ако и није много побожан, лако може да разуме, и са мало смирења и мало борбе напредоваће. Ево мог примера, док сам био у војној служби везе. Када су ме тамо поставили, било је неколико енглеских шифрованих знакова. Они који су били образовани и који су знали енглески, одмах су их попамтили, а нама осталима било је тешко. Али и у погледу онога што смо учили, други су то разумели, јер су знали разне ствари, а нама је опет било тешко.
Сви треба да знају доброчинства Божија. Свако Треба да разуме шта му је дато. зашто нам је, иначе, Бог дао памет? Да испитујемо, да изучавамо, да следујемо себи самима, итд? Бог није човеку дао памет, зато да би пронашао како да са једног места брже пређе на друго, већ због нечега што је много важније: да познамо како да кренемо путем натег назначења, како да приђемо Богу, како да уђемо у земљу истиниту, у Рај.
Каква је доброчинства учинио Бог Израиљском народу! Какве знаке! Каква дела! Када је, међутим, Мојсије, са таблицама десет Божјих заповести, закаснио да сиђе са горе Синаја, народ већ беше, дао своје злато, да се направи златно теле, да му се поклоне (види Из. 32,16). У наше време нема ни једног човека са… телећим умом. Због тога за онога ко је образован, нема оправдања ако не разуме шта је исправно. Бог је дао човеку памет, да би човек пронашао свога Творца. Европљанима се памет помутила. Они пате од смућености и падају са литице, јер су избацили Бога из свог живота.
Има и оних, који, иако су добили све предиспозиције – памет, интелигенцију, итд, само да би напредовали, ипак не пазе шта им говориш. Ако им даш само неки наговештај, они кажу „разумео сам“, и одмах журе да то испуне. На Свету Гору долазе паметни момци. Они изгледају као да одмах ухвате смисао онога што им говориш, али ухвате ваздух јер не пазе. Док други, са мање памети, пазе, савесно чекају да чују све до краја што им се говори и у њима остаје оно што чују. Други разумеју много. Одавде и оданде узимају, пуне се знањем а не чине ништа. Обезвређују памет коју им је Бог дао, заглупљују се. Имају у себи гордости, и не дозвољавају да их осени божанска благодат. А они који нису много паметни, веома су смирени. Кажу. „Нисам разумео“, и поново питају: „Како си то рекао?“ и покушавају да то испуне. Такви су испуњени радошћу и напредују. Смирени човек обично има велику жељу да учи, а егоиста, пошто нема смирење не жели да пита, па ни не зна. Арсеније Велики[1] је био најобразованији у читавој византијској империји. Теодосије Велики га је држао као учитеља своје деце, Аркадија и Онорија. Када је, пак, Арсеније као монах отишао у пустињу он седе покрај авве Макарија, који је био неписмен, и рече: „Ни азбуку његову не знам“!
 
Старче, како се постиже, да ствари не истражујемо само памећу?
 
– Памет треба правилно да ради. Да ради на величању Бога, да ради како би Бога пронашао, а не да себе гради богом. Они који имају памети треба да буду духовно напредни. Један поглед да баце, разумеју. Када неко ради на својој памети, он може да помогне другима, а може и да га мучи. Имам пред очима оно што се догађа међу лаицима. Знао сам једног дечачића који је остао сироче, заједно са троје своје браће, а њихова мајка се преудала. Сирочићи нису имали љубави ни од мајке ни од свог очуха. Тај јадничак, када је одрастао, постаде трговац. Једном приликом чу да је неко умро и за собом оставио троје сирочади. Сажали се на сирочиће, оде тој жени и рече: „Желиш ли да се узмемо и да живимо као брат и сестра, и да отхранимо ову децу“? И она се сложи. Сада живе духовним животом, читају синаксар, Добротољубље, иду у манастире, имају духовника. Овај човек је исправно размишљао и у складу са тим и чинио, и задобио је благодат Божију. Иначе, могао је „покварењак“ да му каже: „Сада ћеш да мучиш ту децу, као што су некад тебе мучили“. Овај човек, међутим, није хтео да потражи задовољење у злу него у добру.
Једни, дакле своју памет користе за постизање добрих дела, а други за пропаст. Ту је и „покварењак“ да им смести.
Видимо то и у приповести о Авељу и Кајину (види: Пост. 4, 215). Да није можда Бог другачијим начинио Авеља а другачијим Кајина? Авељ је међутим, на исправан начин употребљавао памет коју му је Бог дао. Размишљао је: „Бог ми је дао све. Зар да му не дам једно јагње?“ И узе и закла најбоље јагње. Кајин узе жито са плевом, и све то заједно понуди Богу на жртву. Један је Богу принео најбоље јагње, а други некорисну плеву. Добро, ако не желиш да понудиш јагње, узми и само мало чистог жита. Кајин је на жалост, узео жито са плевом и то спалио. Шта је принео један, а шта други? И Бог прихвати жртву Авељеву. А Кајин тада постаде љубоморан и уби Авеља. Бог узе Авеља у Рај, а Кајин, као дивља звер, отиде у шуму. Бог је свакако дао слободу, али је Авељ ту слободу правилно искористио.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Упиташе старци авву Арсенија: „Зашто не промениш воду код палмових гранчица јер се осећа?“А он им одговори: „Уместо аромата и миомириса којих сам се науживао у свету, треба да уживам у овоме мирису.“ О авви Арсенију, изрека бр. 18, стр. 61 Старечник, Нови Сад 2000.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *