ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ – О БОЖИЈОЈ И ЉУДСКОЈ ПРАВДИ
 
Створили су друго јеванђеље
 
Када се, старче, за неког човека каже да је правичан?
 
– Правичан, по световном схватању, је онај човек који расуђује на основу људског права. Истинско је савршенство, међутим, када је човек праведан не у складу са људском, већ у складу са Божијом праведношћу, и тада га Бог благосиља. Када у свему што чиним, нигде и никада не додајем своје „ја“ и своју корист, могу да кажем, да готово приморавам Бога да ми пошаље благодат Божију.
Каква год да је људска правичност, чак и најсавршенија, увек садржи елементе људског, световног начина мишљења. И уколико постоји људска правичност у духовном човеку, Дух се труди да га одбаци као страно тело и човек се бори са успонима и падовима и душевно се умара. Када развије у себи праведност по Богу, долази до очишћења и божанског просветљења.
 
Ако, старче, кажем некоме ко трпи неправду: „Постоји праведност Божија „, да ли ће му то помоћи?
 
– Не. Боље је да му кажеш: „Погледај шта се о томе каже у Јеванђељу.“ Јер, ако му кажеш да постоји праведност Божија, биће уверен да трпи неправду, а у ствари, можда је чак и чини.
Истина, боли те душа… Познавао сам једног који је редовно одлазио у цркву, постио, исповедао се и све остало, па је имао утисак да живи духовним животом. Међутим, имао је пет станова и две плате, али није имао деце и није ништа давао за сиромашне. „Добро,“ рекао сам му, „имаш толико сиромашне родбине, зашто им нешто не дајеш? Шта ћеш да радиш? Дај удовицама, дај сирочади.“ Знате ли шта ми је одговорио? „Добро, је’л да не узимам кирију од своје сестре која је удовица?“ Крв ми је наврла у главу, када сам то чуо. Ето, то је световно осећање за правду! „Пошто неће моја деца да гладују,“ каже ти други, „нисам за то одговоран. Ни према коме нисам неправедан. Таман посла, зар ја да будем неправичан!“ И тако престану о томе да мисле, умирени на свој начин, али истинског мира немају. Са таквом људском логиком и световним осећањем за правду остају незаинтересовани за многе озбиљне ситуације. Како да уопште осете нешто од духовности? Постоје људи који могу целу једну кућу да дају на поклон, али, са друге стране, ако им неко дугује једну једину кирију, тужиће га суду. Како то објашњавате?
 
Старче, да ли је то људска правичност?
 
– То није чак ни људска правичност. Богат човек са једне стране поклони некоме сто хиљада драхми, а таксисту хоће да пријави туристичкој полицији због хиљаду драхми. А како то објашњавате?
 
А, можда, старче, нису сасвим при себи?
 
– Не, савршено су добро.
 
Можда поклањају из гордости да би задовољили сами себе?
 
– Тако је, то је у питању. Дају много из гордости: чине то да би сами себе прославили, а не у славу Божију. Могу и све да дају, али љубави у себи немају.
Данас постоји некакав дух заблуде. Чак и духовни људи траже законску правду и кажу да верују у Бога! „Твоје право, моје право.“ Такво јеванђеље по људској логици, по чудној логици, не сме да постоји! „Да ме не исмевају“ кажу. Зар не видите да по судницама има све више хришћана? И кад јесу у праву, не треба да иду на суд, а камо ли када нису. Зато су неки својом кривицом постали неверници. Дешава се да неко, ко нити иде у цркву, нити пости, не иде по судовима, а да други, који одлази у цркву и пости, шаље на суд неког сиромашка због нешто новца дуга, само и једино да истера своје право. Рекао сам једноме који је хтео да тужи некога због дуга: „Јеси ли у невољи? Имаш ли много деце? Да ли те можда жена тера да то чиниш па си у незгодној ситуацији?“ „Не,“ каже он, „хоћу да истерам своје право.“ ,
Шта човек да каже? То васпитање је произашло из извесних духовних кругова. Већ годинама памтим један догађај и не могу да га заборавим. У једној дечијој болници радиле су монахиње као болничарке. Једном болееном детету требало је лекар да направи рендгенске снимке и затражио је да једна болничарка дође да му помогне, али ни једна од њих не дође, зато што су се, због рендгенског зрачења, плашиле за своје здравље. Пре свега, пошто су биле посвећене, то није смело да се деси. Да су планирале да се удају, онда би то имало смисла. Али, чак и да су планирале да заснују породицу, ипак је требало да се жртвују као духовни људи, што су заправо и биле. Десило се то да су се посвађале која ће да оде, а отрчала је да помогне лекару једна друга, крја није чак ни живела духовним животом, а удаја (као изговор) јој није ни пала на памет, зато што јој је било жао детета.
А најгоре од свега је то што такве људе због таквих ствари не гризе савест, јер кажу: „То није био наш посао, ми се бавимо само духовношћу.“ Могу, штавише, да имају на уму и овакву мисао: „Онога чини спокојним да се жртвује, а мене чини спокојним да имам свој мир…“ А једном ће и да оптуже онога и да кажу да уопште не поседује духовност. Али, Христос обитава тамо где има племенитости, где постоји дух жртвовања и безмолвија.
 
Када видиш, старче, ближњега како се мучи у проблемима, зар не треба да му помогнеш, како год да се сам осећаш!
 
– Ма, свакако! Али, приметио сам да се развио некакав световни начин размишљања код многих духу посвећених људи. Саставили су некакво своје, световно јеванђеље, себи по мери, па ти кажу: „Хришћанин треба да има своје достојанство. Не сме ни на који начин да служи за подсмех.“ Постављају се, значи, према свему са некаквом световном логиком и световним осећањем за правичност. „У праву сам“, каже, „ја према њему нисам неправичан, не желим ни да он према мени буде неправичан!“ При томе, сасвим је убеђен да је у праву. И видиш тако у једном човеку сва световна права. Нема осећање за усрдност, врлину, нема жеље за жртвовањем, нема ништа, сам је себи измислио јеванђеље и нема никакве сродности са Богом. И како, онда, на њега да сиђе благодат Божија? Када сам служио војску, био је један радио оператер у авијацији који је долазио у нашу јединицу да узме шифре“[1]. Имали смо заједничке сусрете. Он је био богослов, држао је и проповеди. Сви су га, међутим, звали језуитом[2], јер не само да се ни једном није ни најмање жртвовао, него никада никоме ни најмању услугу није учинио. Понекад бих му говорио: „Пошто идеш до аеродрома, молим те, понеси успут ове шифре томе и томе.“ „Не“, одговарао би мирне душе, „ја сам дошао по своје, нека и он дође по своје“, и био је уверен да никоме ништа нажао није учинио. Ма не каже Христос само: „Ако те неко замоли да идеш једну миљу, иди двије;“, него каже: „И ако те ко потјера једну миљу, иди с њим двије.“ (Мт. 5, 41). Или, не каже: „Ако неко од тебе затражи кошуљу, подај му и хаљину;“, него: „И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.“ (Мт. 5, 40). Ето, то каже Христос, а неко, иако себе сматра духовним човеком, каже овако: „Ја сам понео своје, нека он дође да узме своје.“ То је као да је рекао: „Јесам ли ја будала, да он од мене тражи да идем једну миљу, а ја да идем две?“ Па како ће прићи благодат Божија једном таквом човеку? Међутим, када неко дословно примени тај пасус и ако га неко „потјера једну миљу“, па он оде и даље, после тога Христос чини своје и духовно се преумљује онај који је терао и правио проблеме: „Види“, каже, „ја сам га потерао једну миљу, а он је отишао још даље! Какве ли доброте!“
Да је Христос размишљао на световни начин, како то данас чине многи духовни људи, не би ни напуштао Свој Трон како би сишао на земљу, да подноси муке и да буде распет од нас бедних људи. Али, у том Његовом људском страдању, крило се спасење свих људи.
Али, шта је све поднео да нас спасе! Ишли су тако далеко, да су Му ударили шамар и рекли: „Прореци ко те је ударио!“ Значи Јевреји су исмевали Христа. Знаш ли колико сам био тужан када сам био мали и гледао децу како се играју „зуце“, оне игре погађања ко их је штипнуо, или ударио? Те су се игре играли са Христом!… „Прореци ко те је ударио!… Бам!“ О, страшно! И ми данас тражимо да хришћанство буде без распињања, и хоћемо одмах васкрсење. Правимо хришћанство и монаштво по својој вољи. Не желимо да се било чега лишимо.
Међутим, да бисмо доживели оно над природом, треба да живимо натприродно.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Старац је у војсци служио у роду за везу.
  2. Монах из римокатоличког реда Језуита, који је основао Игнације Лојола. Језуити су познати по строгој послушности и екстремизму, због којег су убијали. Реч се користи и метафорично да означи човека који се строго и без унутрашњег отпора, придржава спољашњих обележја побожности.

9 коментар(а)

  1. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.

  2. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  3. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  6. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *