НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА – БЕСТИДНОСТ И НЕДОСТАТАК ПОШТОВАЊА
 
Дрскост протерује побожност
 
Старче, одакле долази дрскост?
 
– Из Париза[1]… Дрскост у обраћању је бестидност, и она далеко изгони страх Божји, као дим који користимо да бисмо истерали пчеле од кошнице.
 
Старче, како да се клоним дрскости?
 
– Сматрај себе мањом од свих. За то је потребно много смирења. Као најмлађа, треба да према свим својим сестрама гајиш поштовање и чествовање. Своју помисао треба да излажеш смирено, не показујући се као неко ко све зна. Тада ће те Бог обдарити благодаћу и напредоваћеш. За послушника је дрскост његов највећи непријатељ, јер то изгони благочешће. Обично за дрскошћу следи бунтовништво, а потом следи неосетљивост и равнодушност, у почетку према малим гресима, на које се човек, мало по мало, навикава и на њих почиње да гледа као на нешто природно (= нормално). Али, у дубини душе нема спокојства и уместо њега остаје само тескоба. Човек чак не може ни да разуме шта му је, јер му је срце споља запрљано (=ублатњављено) па не осећа колико је тврдоврат.[2]
 
– У каквом су, старче, односу простодушност и дрскост?
 
– Једна је ствар простодушност а друга дрскост. Простодушност у себи има и благочешћа и нечег детињег. Дрскост је безобзирност.
И у непосредности много пута има бестидности. У непосредности и у простодушности много пута се, уколико човек не пази, крије много бестидности. Каже неко: „Ја сам по, карактеру непосредан“, или, ,“ја сам једноставан“ и онда говори бестидно, а да то и не схвата. Међутим, друго је простодушност а друго је бестидност.
 
Старче, шта је духовна суздржаност?
 
– Духовна суздржаност је страх Божји, у најбољем смислу. Тај страх, та суздржаност, доноси радост и точи мед у срце – духовни мед! Видиш, једно мало детенце, које је бојажљиво поштује свог оца, суздржава се и стиди се, и од превеликог стида не усуђује се да погледа свог оца. Ако нешто хоће да пита, поцрвени! Да га ставиш међу иконе. Друго дете размишља: „То је мој отац“, и безобзирно иступа напред. А кад нешто жели, захтева да му се да, и удара ногама као да прети,
У доброј породици деца живе слободно. Постоји поштовање, али деца нису притешњена, нема војничке дисциплине. Деца се радују свом оцу, својој мајци, и они се радују њима. „Љубав не познаје срам“, каже авва Исак.[3] Постоји смелост, али у добром смислу. У оваквој љубави постоји чествовање и поштовање, и она побеђује страх. Неко се суздржава, оклева, али се и плаши, јер не постоји стварна суздржаност. Други je суздржан, и не плаши се, јер има истинску, духовну суздржаност. Када је неко духовно суздржан, осећа радост. Детенце, тако, воли свог оца и своју мајку, са неком врстом смелости, јер се не плаши да ће га истући. Узима очев шешир, и ако је овај официр, баца га и радује се. Оно има једноставност, али није бестидно, Треба да разликујемо једноставност (= простодушност) од бестидности. Ако нема поштовања, суздржаности, доспевамо до дрскости. А после чујеш девојку која седи беспослена, како говори мајци: „Мама, донеси ми чашу воде! Да буде хладна! … Е, није хладна. Рекох ти да ми донесеш хладну“. Тако почињу, а после говоре: „Зашто да се жена плаши мужа?“ (уп. Еф. 5, 33). У страху је међутим и поштовање, а у поштовању љубав. Када нешто поштујем, онда то и волим, а оно што волим, то и поштујем. Жена треба да поштује мужа, а муж треба да воли жену. Али данас је све унижено (= обезвређено), и породица се распада, јер наопако разумеју Јеванђеље. „Жена треба да слуша“, говори муж. Ма ако немаш љубави, не можеш ни мачку себи да потчиниш. Ако немаш љубави, други те не чује, и не можеш ни чашу воде да му потражиш да ти донесе. Када неко поштује другог, самога себе поштује, али себи не придаје важност. У поштовању другога има усрдности. Али ако човек пази само на себе, онда ту нема усрдности.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Дрскост, бестидност, безобразлук и безобзирност у говору и обраћању, на грчком се каже: таррлоча (парисиа), а град Париз се каже: Пар1сп (Париси). Старац је овде направио досетку, играјући се речима, што веома често чини.
  2. Грчка реч сттраРо^оХо, има значење „тврдоглавост“, „тврдичлук“ али би овде боље одговарао смисао наше речи „тврдовратост“ (прим. прев).
  3. Уп. Авва Исак Сиријски, Подвижничка слова, Слово 58, стр. 256, грчког издања.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *