ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА – БЕСТИДНОСТ И НЕДОСТАТАК ПОШТОВАЊА
Дрскост протерује побожност
– Старче, одакле долази дрскост?
– Из Париза[1]… Дрскост у обраћању је бестидност, и она далеко изгони страх Божји, као дим који користимо да бисмо истерали пчеле од кошнице.
– Старче, како да се клоним дрскости?
– Сматрај себе мањом од свих. За то је потребно много смирења. Као најмлађа, треба да према свим својим сестрама гајиш поштовање и чествовање. Своју помисао треба да излажеш смирено, не показујући се као неко ко све зна. Тада ће те Бог обдарити благодаћу и напредоваћеш. За послушника је дрскост његов највећи непријатељ, јер то изгони благочешће. Обично за дрскошћу следи бунтовништво, а потом следи неосетљивост и равнодушност, у почетку према малим гресима, на које се човек, мало по мало, навикава и на њих почиње да гледа као на нешто природно (= нормално). Али, у дубини душе нема спокојства и уместо њега остаје само тескоба. Човек чак не може ни да разуме шта му је, јер му је срце споља запрљано (=ублатњављено) па не осећа колико је тврдоврат.[2]
– У каквом су, старче, односу простодушност и дрскост?
– Једна је ствар простодушност а друга дрскост. Простодушност у себи има и благочешћа и нечег детињег. Дрскост је безобзирност.
И у непосредности много пута има бестидности. У непосредности и у простодушности много пута се, уколико човек не пази, крије много бестидности. Каже неко: „Ја сам по, карактеру непосредан“, или, ,“ја сам једноставан“ и онда говори бестидно, а да то и не схвата. Међутим, друго је простодушност а друго је бестидност.
– Старче, шта је духовна суздржаност?
– Духовна суздржаност је страх Божји, у најбољем смислу. Тај страх, та суздржаност, доноси радост и точи мед у срце – духовни мед! Видиш, једно мало детенце, које је бојажљиво поштује свог оца, суздржава се и стиди се, и од превеликог стида не усуђује се да погледа свог оца. Ако нешто хоће да пита, поцрвени! Да га ставиш међу иконе. Друго дете размишља: „То је мој отац“, и безобзирно иступа напред. А кад нешто жели, захтева да му се да, и удара ногама као да прети,
У доброј породици деца живе слободно. Постоји поштовање, али деца нису притешњена, нема војничке дисциплине. Деца се радују свом оцу, својој мајци, и они се радују њима. „Љубав не познаје срам“, каже авва Исак.[3] Постоји смелост, али у добром смислу. У оваквој љубави постоји чествовање и поштовање, и она побеђује страх. Неко се суздржава, оклева, али се и плаши, јер не постоји стварна суздржаност. Други je суздржан, и не плаши се, јер има истинску, духовну суздржаност. Када је неко духовно суздржан, осећа радост. Детенце, тако, воли свог оца и своју мајку, са неком врстом смелости, јер се не плаши да ће га истући. Узима очев шешир, и ако је овај официр, баца га и радује се. Оно има једноставност, али није бестидно, Треба да разликујемо једноставност (= простодушност) од бестидности. Ако нема поштовања, суздржаности, доспевамо до дрскости. А после чујеш девојку која седи беспослена, како говори мајци: „Мама, донеси ми чашу воде! Да буде хладна! … Е, није хладна. Рекох ти да ми донесеш хладну“. Тако почињу, а после говоре: „Зашто да се жена плаши мужа?“ (уп. Еф. 5, 33). У страху је међутим и поштовање, а у поштовању љубав. Када нешто поштујем, онда то и волим, а оно што волим, то и поштујем. Жена треба да поштује мужа, а муж треба да воли жену. Али данас је све унижено (= обезвређено), и породица се распада, јер наопако разумеју Јеванђеље. „Жена треба да слуша“, говори муж. Ма ако немаш љубави, не можеш ни мачку себи да потчиниш. Ако немаш љубави, други те не чује, и не можеш ни чашу воде да му потражиш да ти донесе. Када неко поштује другог, самога себе поштује, али себи не придаје важност. У поштовању другога има усрдности. Али ако човек пази само на себе, онда ту нема усрдности.
НАПОМЕНЕ:
- Дрскост, бестидност, безобразлук и безобзирност у говору и обраћању, на грчком се каже: таррлоча (парисиа), а град Париз се каже: Пар1сп (Париси). Старац је овде направио досетку, играјући се речима, што веома често чини.
- Грчка реч сттраРо^оХо, има значење „тврдоглавост“, „тврдичлук“ али би овде боље одговарао смисао наше речи „тврдовратост“ (прим. прев).
- Уп. Авва Исак Сиријски, Подвижничка слова, Слово 58, стр. 256, грчког издања.
Слава Богу!
И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт
Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!
Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom
Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.
Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po“ receptu“Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz
Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima „Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me“ Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
Bog te blagoslovio.
Slava Bogu – Vas odgovor nije bio upucen meni, ali mi je znacio. Hvala
Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.
Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
site:svetosavlje.org Bog ateisti
и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/
Hvala vam
Ovo nije loš savet.
Pozdrav za Stefana.
Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.
Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.
Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
Slava Bogu.