НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ЗАВИСНОСТ ОД НЕБА – ГДЕ НЕ МОЖЕ ДА СТИГНЕ ЧОВЕК, ПОМАЖЕ БОГ
 
Бог помаже у ономе што не може да постигне човек
 
– Какав је оно дим тамо?
 
Спаљујемо нешто, старче.
 
– Упалили сте ватру на толиком ветру?
 
Падала је киша јутрос.
 
– Да је био и пљусак и направио поплаву, ако се после тога подигне ветар, настаје таква суша, да све постаје суво као барут! „Падала је киша“, каже она! Пре неког времена је букнуо пожар тамо доле због ваших глупости. Јесте ли то заборавиле? Када неко једном има штету, треба надаље да буде врло цажљив. Бог помаже тамо где треба, тамо где не може да делује човек, али неће да помогне нашим глупостима. Тако наносимо штету светитељима.
 
Старче, да ли се увек може докучити до које мере треба да делује човек?
 
– То се види од почетка. Али, ако је и имао вољу да учини оно што је могао да учини, а није, јер га је нешто спречило, Бог ће да му помогне у тешком тренутку. Ако, међутим, није имао вољу, иако је имао храбрости, Бог неће да помогне. Кажу ти, на пример, да увече стављаш ланац на врата, а ти то не учиниш јер те мрзи, па кажеш да ће Бог да сачува.
Не ради се о томе да си се уздала у Бога,па зато ниси ставила ланац, него се ради о томе да ти је било мрско да то учиниш. Како у том случају Бог да ти помогне? Да помаже, дакле, твојој лењости? Када некоме кажем да стави ланац и он то не учини, треба да буде кажњен због своје непослушности.
Оно што човек може да учини, треба да учини, а оно што не може, треба да препусти Богу. А ако чини мало више него што може, али не из егоизма, већ из усрдности, јер мисли да није исцрпео све могућности да то учини као човек, Бог то види и то Му је мило. Да би нам Бог помогао, потребан је и наш труд. Видиш, Ноје је стотину година напорно радио да би изградио Ковчег. Тада се глачало и обрађивало дрво дрвеним алатом. Налазили су тврђе дрво и правили хоблице и друге алатке. Није ли Бог могао брзо нешто да учини да би брзо завршио Ковчег? Али им је рекао како да га изграде и потом им је давао снагу. Зато треба да чинимо што год можемо, а Бог ће учинити оно што ми не можемо.
Дође неки човек код мене у колибу и рече ми: „Зашто монаси седе овде а не иду у свет да помажу народу?“ „Кад би монаси отишли у свет да помогну народу, питао би ме зашто се монаси врзмају по свету. А како сада не иду, питаш зашто не иду. После ми каже: „Зашто монаси иду код лекара, а не помаже им њихов Христос и њихова Богородица да оздраве?“ „То питање ми је“, кажем му, „једном поставио и један лекар Јеврејин.“ „Тај није Јеврејин“, каже ми један који је био са њим. „Није важно што није Јеврејин“ кажем, „то питање је питање једног Јеврејина. А рећи ћу вам и какав сам одговор дао Јеврејину, пошто је ситуација слична. „Ти, као Јеврејин“, рекох му, „треба напамет да знаш Стари Завет. Тамо се, у Књизи Пророка Исаије, говори како је Бог даривао краља Језекију, зато што је био веома добар, са још петнаест година живота. Послао је Пророка Исаију и рече краљу: Бог ти поклања још петнаест година живота, јер си искрчио коров идолопоклоника. А што се тиче твоје ране краљ је имао и једну тешку рану – рече Бог да на њу ставиш „груду сухих смокава“ и оздравићеш! Будући да му је Бог дар петнаест година живота, зар није могао да му исцели и рану? Међутим, она је могла да се исцели грудом смокава.“ Оно што могу да учине људи не треба да иштемо од Бога. Будимо смирени и некад нам је довољно да тражимо помоћ од људи.
До извесне мере деловаће човек у границама својих људских могућности, а преко тога препустиће се Богу. Егоистично је покушавати помоћи у нечему где људске могућности нису довољне. У многим случајевима када човек инсистира на томе да помогне, видим да то долази од ђавола, који покушава човека да учини бескорисним. Када видим да у неким околностима не може да се помогне људским могућностима – мање, више могу да докучим до које мере може да помогне човек и од ког тренутка, па надаље, треба то да препусти Богу – онда подижем руке према Богу, упалим две лампе, препуштам проблем Богу и он одмах буде решен. Бог зна да то не чиним од лењости.
Зато, када од нас траже помоћ, треба да расуђујемо и да помогнемо колико можемо. А оно што не можемо, треба да помогнемо макар једном молитвом, или тако што ћемо то препустити само Богу: и то је једна тајинствена молитва.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *