НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ – БОГОХУЛНЕ ПОМИСЛИ
 
Одакле потичу богохулне помисли
 
Старче, да ли бисте нам нешто рекли о доброј равнодушности?
 
– Добра равнодушност је потребна исувише осетљивом човеку кога мучи ђаво разним помислима, У таквом случају је добро да буде мало неосетљив, у позитивном смислу те речи, да извесне ствари не испитује до најмањих ситница. Потребно је и ономе ко је можда према много чему равнодушан, али му је кушач само на нешто створио преосетљивост да би га онеспособио. У том случају, та добра равнодушност, само за извесно време, била би му од помоћи. Међутим, веома је важно пратити га у томе. Треба своју помисао да поверава духовнику и да га он пажљиво прати. У супротном, може мало-помало да постане равнодушан према свему, без разлике, па да оде у другу крајност и да постане потпуно равнодушан.
 
Старче, зашто имам богохулне помисли када сам нерасположена, или тужна!
 
– Види шта се дешава. Када ђаво види да си жалосна, он то искоришћава и даје ти једну „бомбону“, једну грешну помисао. Пошто паднеш први пут, онда те.води у још већу потиштеност и немаш снаге да јој се одупреш. Због тога не треба никада да останеш у таквом стању, него се посвети некој духовној активности која ће ти помоћи да изађеш из таквог расположења.
 
Старче, много се мучим са неким помислима…
 
– То је од кушача. Умири се и немој да их слушаш. Ти си осетљива. Ђаво користи твоју осетљивост, тера те да се неким стварима бавиш до најмањих ситница, твој разум тера да приања уз њих и да се без потребе мучиш. Може да ти наметне ружне помисли, на пример о твојој игуманији, или о мени. На такве помисли не обраћај пажњу. Богохулна помисао, ако јој придаш и најмањи значај, може да те измучи, да те сломи. Теби је потребно мало добре равнодушности.
Богохулним помислима мучи ђаво оне који су веома побожни и преосетљиви. Увеличава у њиховим сопственим очима њихов пад, како би запали у очајање и безнађе, а ако не постигне да због тога сами себе убију, настоји бар да их излуђује и да их лиши воље, А ако не може ни то да постигне, задовољава се тиме што их учини макар меланхоличним.
Једном сам срео неког који је непрестано пљувао. Кажу: „Има демона.“ А ја им кажем да људи тo не раде када су поседнути. Како сам се касније уверио, он, јадник, није ни у чему сагрешио тако да би га посео демон. Одрастао је као сироче и био је преосетљив. Поред тога имао је помисао слева и нешто маште, а то је ђаво још више развио и наметао му богохулне помисли. Када би му дошле такве помисли, он се одупирао, па је пљувао богохулне помисли. Онај, ко би то гледао са стране, мислио је да има демона. Ето, замислите, да јадник буде преосетљив, да пљује на богохулне помисли, а да му поврх тога још кажу: „Имаш демона“!
Богохулне помисли долазе још и због зависти ђаволове. Понекад, чак, после бдења, када је човек мртав уморан и није у стању да се одупре, злотвор му намеће богохулне помисли, па потом, да би га сплео или да би га гурнуо у очајање, почиње да му говори: „Такве помисли ни сам ђаво нема! Сада ти нема спаса…“ Још може да му наметне богохулне помисли о Светоме Духу, а после да му каже да се такав грех не прашта и тако даље.
 
Можемо ли, старче, ми сами да будемо узрок богохулне помисли?
 
– Да. Може човек и сам да да повод за то. Када нема преосетљивости, богохулне помисли долазе због гордости, због осуђивања других и слично. Зато, када сте у подвигу и имате богохулне помисли, треба да знате да у вашем подвигу има гордости. Од гордости се помрачује ум, остајете без вере и благодат Божија вас напушта.
Или када се човек бави питањима догме, а да за то не поседује предуслове, има после тога богохулне помисли.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *