НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ – ОСЕЋАЊЕ О ГРЕШНОСТИ ДИРА БОГА
 
Признавање свогa греха
 
Старче, авва Исаак каже да молитву треба да доживљаваш и осећаш као дете.[1]
 
– Да, али треба да осећаш да си неваљало дете. Да си свесна да си ражалостила Оца свога и да плачеш због тога. Онда ћеш осетити милост Божију. Никако не треба да кажеш: „Пошто сам дете, Бог треба да ме воли и да ми опрости, иако сам неваљала.“
 
Старче, узнемирила сам се када сам прочитала код светог Григорија Hucujcког да, како бисмо смели да призовемо Бога „Оче“, треба да смо већ постигли бестрашће[2], иначе је то „дрскост и поруга“.[3]
 
– Ма, немој да се жалостиш. То је написао светитељ за оне који воде лакоуман и грешан живот. Када, међутим, човек греши, али дубоко осећа своју кривицу, онда може Бога да назове „Оцем“.
 
Старче, осећам да нисам исправна пред Богом и то ме боли.
 
– Од тренутка када осетиш да ниси исправна и смирено кажеш „сагрешила сам, мој Боже“, Бог прашта, помаже и дарива добрим, и ако те у том тренутку снађе смрт, бићеш спасена. Зато што не кажеш само да ниси исправна и остајеш на погрешном путу, него се бориш. Ниси, Боже сачувај, ђавоимана. Мање, или више, овде у манастиру, све ви сте, сестре, помоћу Божијом, на путу покајања. А онда, треба да знаш да духовни човек, када осећа да не ваља [да је бедник, рђа], прима благодат Божију, зато што је свест о сопственој грешности благотворна купељ.
Када ми неко са болом каже: „Ја сам такав и такав“, ја се томе радујем, јер, када је већ свестан својих грехова, ослободиће их се. Једном сам наитао на човека који је живео са мачкама и псима у некаквој колибици. Ни ватру није палио, јер се плашио да му се колиба не запали. Био је потпуно запуштен! Било ми га је жао, али он ми рече: „Немој да ме жалиш, бре, калуђеру: ја морам да трпим муке. Кад би знао шта сам учинио, не би ме жалио. За мене је и овде где сам исувише добро.“ Ех, што год да је учинио, зар на њега неће помислити Бог? И сада[4], недавно, када сам био у болници, дође једна жена којој су руке биле избодене од силних трансфузија! Била је у тешком стању. Није имала, јадница, једну једину читаву вену! „Ништа у мени није добро“, рече ми, „можда ће се зато Бог сажалити на мене и примити ме у рај! Фали ми ово, фали ми оно…“. И говорила је, говорила и набројала целу гомилу недостатака. Како је само танано радила на себи! Никада нисам никога видео ко је био у таквом стању!
 
Старче, чула сам како неко говори: „Имам помисао да ће Христос да буде милосрдан „. Да ли је то добра помисао?
 
– Када човек поседује велико смирење и свестан је своје грешности, у великом степену осећа своју кривицу и пати због тога, тада ће Христос да буде милосрдан према њему и да му опрости. „Чедо моје“, рећи ће му, „немој више на то да мислиш: иди, опроштено ти је.“ Ако, међутим, није свестан своје кривице и уљуљка се помишљу да ће Христос бити милосрдан, то је веома опасно. Зар мисли да ће Христос да награди грешнике?
Истинско познање самога себе дира Бога, па нам пружа божанствену помоћ и рајско блаженство. Кад би нам било од користи и да не познамо себе, Бог од нас то не би ни тражио.
 
Рекли сте, старче, „истинско познање“ самога себе. Да ли постоји и рђаво познање самога себе?
 
– Да, јер неко може да има искривљено познање самога себе, да самога себе оправдава и да се уљуљкује у својим помислима. Зато, када кажем да постоји свест о грешности, под тим подразумевам да постоји макар и малени напор да се човек исправи. Дугујем ти, на пример, пет стотина хиљада драхми и, када те видим, кажем ти: „А, да, дугујем ти и пет стотина хиљада“, али не чиним ништа да ти тај дуг вратим. Једноставно, дајем ти на знање да сам свестан да сам ти дужан. После неког времена, поново се сетим тога и кажем ти: „Да, да, дужан сам ти.“ То сигурно није свест о дугу. Када је човек стварно свестан да је дужан, не може да спава, тражи начина да свој дуг врати. И тада, када каже „дужан сам“ даје на знање другоме из начина на који то каже да га то истински брине. .
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Види ‘А(3рб ‘1ааак тои Еброо, Ol ‘AaKiiTiKoi Aoyoi, Лоуос, I(c)’, a. 58 k.s’:.
  2. Као појам у светоотачком језику „бестрашће“ означава оно блажено стање у коме, после дугогодипшњег подвига, престају да делују страсти и човек се благодаћу Божијом узноси „у меру раста пуноће Христове“.
  3. Види ‘А(3рб ‘1ааак тои Еброо, Ol ‘AaKiiTiKoi Aoyoi, Лоуос, I(c)’, a. 58 k.s’:.
  4. Године 1994. старац је био у болници.

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *