НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
ИСКУШЕЊА У НАШЕМ ЖИВОТУ – „ПРОЂОСМО КРОЗ ОГАЊ И ВОДУ…“
 
Искушења и страдања по допуштењу Божијем
 
Искушења која нам долазе, често су антибиотици које нам Бог даје против болести наше душе и она нам духовно много помажу. Човек добије благи шамар и срце му омекша. Бог наравно зна на ком духовном нивоу се свако од нас налази, али, пошто ми то не знамо, допушта да будемо искушавани, како бисмо познали сами себе, како бисмо открили страсти које се крију у нама, како не бисмо имали неразумне захтеве (заблуде) у вези сa нама судњега дана. Јер, када би превидео наше срасти и када би нас примио у рај такве какви смо, онде бисмо поново стварали проблеме. Зато Бог допушта ђаволу да овде ствара невоље, како би нас оне протресле, како би се наша душа кроз невоље смиравала и чистила, а онда нас осењује благодаћу.
: Стварна радост рађа се из горчине коју човек са радошћу куша за Христа, Који је толико горчине окусио како би нас спасао. Хришћанин треба нарочито да се радује, када га снађе неко искушење, без обзира што он сам за то није дао поиода.
Понекад кажемо Богу: „Боже мој, не знам шта ћеш учинити, у потпуности ти се предајем, само да од мене начиниш човека.“ А онда Бог од мене чини не човека, него надчовека и допушта ђаволу да дође да ме искушава и мучи. Сада када имам рак, видим његове сплетке и смејем се.
Ех, ђаво! Знате ли ви каквим сапуном ђаво пере човека, када му Бог допусти да га искушава? Пеном своје злобе. Има добар… сапун! Као када се камила запени од љутине, тако исто чини и ђаво у таквим ситуацијама. А потом трља човека, не да би очистио његове мрље и да би био очишћен, него из злобе. Бог, међутим, допушта ђаволу да трља човека све док не нестану све мрље и док не постане сасвим чист. Кад би допустио да га трља као што се трља одећа, поцепао би га.
 
Старче; да ли можемо за разна искушења, која нам се дешавају у животу, да кажемо да је то воља Божија?
 
– Не. Не смемо да бркамо вољу Божију са кушачем и са свим оним што он доноси. Бог допушта ђаволу да буде слободан и да све до одређеног тренутка мучи човека, а човека пушта да буде слободан да чини добро, или зло. Није, међутим, Бог крив за зло које чини човек. Јуда је, на пример, био ученик Христов. Можемо ли рећи да је била воља Божија да постане издајник? Не, али сам Јуда је допустио ђаволу да уђе у њега. Рече неко једном свештенику: „Оче, молим те, служи помен за Јуду.“ То је било као да је рекао: „Ти си, Христе, неправедан: тако је била Твоја воља, да Те Јуда изда: зато му сада помози.“
Бројни су случајеви када Бог допушта да се нађу у искушењима и неки благоверни људи, како би се освестио неко ко живи ружним животом и како би се покајао. Ти благоверни људи добијају двоструку плату. Бог некима даје могућност да, кроз искушења која преживљавају, плате за грехове у овом животу, али они неразумно ропћу. Они добијају помоћ тако што могу да виде трпљење оних који се муче без роптања, иако нису сагрешили. Претпоставимо да се један веома добар и благоверан отац породице налази у својој кући са својом породицом и изненада дође до земљотреса и сруши се кућа, буде затрпана цела породица која после страшних мука цела умире. Зашто је то допустио Бог? Како не би роптали други који имају кривицу и бивају кажњени.
Зато се они, који мисле на велики крст праведника, никада не жале на своја мала искушења. Виде да, иако су грешили у животу, све у свему трпе мање него праведници, зато кажу као онај добри злочинац: „Они нису ништа учинили, па се толико муче, шта тек ми треба да истрпимо?“[1] На жалост, међутим, неки су као онај злочинац који је био распет са леве Христове[2] стране, па кажу: „Ишли су наоколо са крстом у руци, па види шта их је снашло!“
А има и случајева – то је додуше веома ретко – када Бог из љубави допусти да падну у велика искушења неки изузетни подвижници, како би их овенчао. Они се заиста угледају на Христа. Видите, светој Синклитикији је, зато што је својим поукама духовно помогла многим душама, дошао ђаво да је спречи да даље врши то дело. Три и по године због болести је била нема.[3]
Другом пак приликом, један који се истински угледао на Христа тражи као благодат од Бога да опрости грехове његовим ближњима, да их избави од Свог праведног гнева и да уместо њих њега казни, иако сам ништа није сагрешио. Он је веома близак Богу и Бога веома потреса та велика племенита љубав Његовог чеда. Поред услуге коју му чини и другима опрашта грехове, допушта му мученички завршетак живота, како је и тражио. Али истовремено му припрема најбољу рајску палату и још већу славу, јер су му многи људи нанели неправду својим површним судом, јер су мислили да га је Бог казнио због његових грехова.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Види Лк. 23:39 и даље
  2. Види на претходно поменутом месту.
  3. Види: Велики синаксар Православне Цркве, том 1. стр 145-148

12 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *